Som po pravilu počne veoma intenzivno da se hrani čim se temperatura vode približi dvanaestom podeoku. U nastojanju da nadoknadi energiju i težinu izgubljenu tokom zime, ne bira plen previše, pa se i kapitalni primerci mogu uspešno loviti, i to neretko i na varalice a ne samo na prirodne mamce. Na Šumadijskom moru već je pao i orijaš trocifrene kilaže!
Varaličarenjem se bavim od 2008. godine, a soma sam na voblere počeo da lovim 2018. Živim u selu Ravni Gaj, kod Knića, pa je razumljivo zašto pecam samo na Gružanskom jezeru. Najveći som kog sam do sada dobio na vobler merio je 12 kg, a 11. septembra prošle godine sam lovio iz čamca sa svojim drugom Velimirom Radakovićem Veljom, koji je tada na troling uhvatio kapitalnog soma, teškog 82 kg, na vobler Rapala Fat Rap Deep Runner od 7 cm, u Perch dekoru. Bio je to rekordni ulov na varalicu na ovoj akumulaciji, a ja sam odmah Velji rekao da će to teško biti nadmašeno, i ne sluteći šta će se dogoditi nepunih sedam meseci kasnije.
NAS DVOJICA SMO SE DOGOVARALI da u nedelju 27. marta izađemo prvi put ove godine na soma, ali smo odustali zbog jakog vetra, tj. pomerili svoje otvaranje sezone za jedan dan, budući da su za 28. mart bili najavljeni idealni vremenski uslovi za lov »brke«. Tog jutra sam izašao iz noćne smene i bio izuzetno umoran, ali ribolov nisam ni pomišljao da propustim, pa sam sačekao Velju te smo zajedno krenuli put jezera, na koje smo stigli oko 10,30 č, kada je sunce već jako grejalo, a vreme je uz to bilo potpuno mirno, bez daška vetra.
Ušli smo u čamac sa električnim motorom i krenuli najpre da lovimo na vuču (troling), vukući varalice ka ostrvu, a kada smo bili blizu njega, predložio sam Velji da svratimo do Boračkog zaliva, na čijoj smo sredini oko pola sata obojica zabacivali dubokoroneće voblere Rapala Fat Rap od 7 cm, ali bez rezultata. Složili smo se stoga da krenemo dalje, tačnije na poziciju udaljenu oko 150 m od ostrva, na kojoj je moj drug u septembru uhvatio gorepomenutog kapitalca. Bilo je skoro podne i sunce je bilo toliko jako da je na čamcu bilo vruće maltene kao usred leta, pa smo se skroz raskomotili.
ZAUSTIO SAM DA KAŽEM DA ćemo i sada na istom mestu upecati ribu, ali sam rešio da ipak ništa ne govorim naglas, iako sam imao osećaj da ću upecati soma na novi štap, koji je star preko 20 godina ali nikada do tog dana nije bio na vodi – Sportex HM Turbo Spin DL, težine bacanja 150 g. Kada smo došli do lokacije na kojoj je Velji udario orijaš i počeli da zabacujemo, ipak sam prokomentarisao da tu soma sigurno ima, samo je pitanje da li je aktivan.
U šestom ili sedmom zabačaju vobler je praktično istog momenta kada je dostigao maksimalnu dubinu stao tako naglo da sam pomislio da sam zapeo za neki panj, ali sam odmah osetio jak trzaj, koji je nedvosmisleno ukazivao na to da je ipak reč o ribi, pa sam udario sam duplu kontru i rekao: »Veljo, som!«.
NAKON TOGA SMO ZAMENILI mesta, te sam ja otišao na pramac, a moj je drug seo kod motora, izvadio telefon i počeo da snima borbu. Riba se dala u beg, a mi smo je pratili, i kada smo došli iznad nje, pokušao sam da je podignem na površinu; otpor koji je tada pružila jasno je govorio da imamo posla sa većim somom nego što sam u prvi mah pomislio. Osetio sam takav udar adrenalina da su mi se noge odsekle, a srce počelo ubrzano da lupa kao nikad u životu. Rekao sam da som ima preko 20 kila, a tada su krenula nagla savijanja štapa, do kojih dolazi kada som udara repom u strunu, instinktivno pokušavajući da izbaci varalicu (ili udicu) iz usta i malo kasnije sam bio uveren da je na drugom kraju moje strune kapitalac... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 556-)