Velika ruža u gustoj travi

Sa do­la­skom to­pli­jeg vre­me­na ak­ti­vi­ra­ju se mno­ge ci­pri­nid­ne vr­ste ko­je pre­ko zi­me ni­su pri pu­nom ape­ti­tu. Jed­na od njih je i ba­bu­ška, ko­ja se u pe­ri­o­du pred mrest ve­o­ma in­ten­ziv­no hra­ni, pa ju je uz pra­vi­lan pri­stup mo­gu­će ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ti i na ma­lim sta­ja­ći­ca­ma, a po­seb­no atrak­ti­van je lov krup­nih ri­ba te bor­be­ne vr­ste plov­ka­ro­škim pri­bo­rom

Mi­nu­la zi­ma ni­je do­ne­la ve­li­ke ko­li­či­ne sne­ga, a ni­je bi­lo ni obil­nih ki­ša po­sled­njih me­se­ci. Za­hva­lju­ju­ći to­me, ni­vo i pro­vid­nost ma­lih sta­ja­ći­ca uz Ju­žnu Mo­ra­vu na ši­rem pod­ruč­ju Le­skov­ca bi­li su nor­mal­ni, tj. znat­no po­volj­ni­ji za ri­bo­lov ne­go pro­šle go­di­ne u ovo vre­me, ka­da su ba­re i po­je­di­na je­ze­ra u ovom kra­ju bi­li iz­li­ve­ni i mut­ni. U že­lji da is­ko­ri­stim ta­kvu si­tu­a­ci­ju, već od mar­ta sam po­čeo da pla­ni­ram pro­leć­no pe­ca­nje krup­ne ba­bu­ške na sta­ja­ćim vo­da­ma oko Le­skov­ca, a te pla­no­ve sam uspe­šno re­a­li­zo­vao u vi­še na­vra­ta to­kom apri­la i pr­vih da­na ma­ja.

PR­VO JA­ČE SUN­CE I TO­PLI­JE VRE­ME po­čet­kom apri­la pri­vu­ku ba­bu­ške u naj­pli­će de­lo­ve ba­ra, gde se one pra­ća­ka­ju i ju­re, spre­ma­ju­ći se da po­lo­že ikru. Raz­log ta­kvog po­na­ša­nja kraj­nje je jed­no­sta­van – plit­ka vo­da za­gre­va se br­že od du­bo­ke, pa tu naj­pre kre­će i bu­ja­nje ve­ge­ta­ci­je u ko­joj se ri­ba mre­sti i raz­voj sit­nih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma ko­ji­ma se ona hra­ni, ta­ko da su to ide­al­na bo­ra­vi­šta u ovom pe­ri­o­du i za ba­bu­šku i za dru­ge ci­pri­ni­de. Baš na ta­kvim de­lo­vi­ma sta­ja­ći­ca u ovom pe­ri­o­du tra­žim i na­la­zim naj­krup­ni­je ko­ma­de, ko­ji­ma mam­ce nu­dim pri dnu, na du­bi­ni od oko 1 m, u pro­la­zi­ma iz­me­đu po­ja­sa gu­stog še­va­ra ili u ru­pa­ma u tra­vi, ko­je mo­gu bi­ti i preč­ni­ka sa­mo dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra a da u njih pla­si­ran ma­mac do­ne­se le­pu ri­bu.

NI­JE JED­NO­STAV­NO ZA­BA­CI­TI u ta­ko ma­lu ru­pu na da­lji­ni od pet­na­e­stak me­ta­ra, pa je va­žno do­bro oda­bra­ti pri­bor i uskla­di­ti si­stem. Nje­ga pra­vim ta­ko što »strejt« ve­gler (sa rav­nim te­lom, tj. sa cev­či­com, bez za­de­blja­nja) mon­ti­ram kao kli­ze­ći plo­vak ka­ko bi pri za­ba­ci­va­nju bio što bli­že olo­vu i da bi svi ele­men­ti pa­li na taj vr­lo ma­li slo­bod­ni pro­stor, jer u su­prot­nom naj­če­šće mo­ra­mo od­mah da va­di­mo si­stem i po­na­vlja­mo za­ba­čaj. Naj­če­šće ko­ri­stim ve­gle­re sa 2 ili 3 g ugra­đe­nog ote­ža­nja, ko­ji tra­že još gram olo­va na stru­ni ka­ko bi ide­al­no sta­ja­li, a naj­vi­še vo­lim pro­vid­ne mo­de­le, sa­mo sa dre­ča­vo obo­je­nim vr­hom, jer su naj­ne­u­pa­dlji­vi­ji i ne pla­še ni naj­o­pre­zni­ju ri­bu u kri­stal­no bi­stroj vo­di.

Ra­di pre­ci­znog za­ba­ci­va­nja, ali i zbog va­đe­nja krup­nih ba­bu­ški iz gu­ste tra­ve, ko­ri­stim du­gač­ke i ja­ke šta­po­ve – šest me­ta­ra dug bo­lo­njez Shi­ma­no Spe­ed­ma­ster 600 GT i osam me­ta­ra dug »pe­tljaš« (te­le­skop bez vo­đi­ca) Mi­lo Jin­do 99. Taj dru­gi štap je iz jed­ne sta­ri­je se­ri­je i ni­je ni­ma­lo lak – ima pre­ko 300 gra­ma, ali mi to ne sme­ta jer ga ne dr­žim u ru­ci, već ga po za­ba­ci­va­nju sta­vim u dr­žač. Ka­da krup­na ba­bu­ška (ko­ja mo­že me­ri­ti i znat­no pre­ko 1 kg) uda­ri u gu­stoj tra­vi, ne­ma pro­sto­ra za sup­til­no za­ma­ra­nje. Po­treb­no je bu­kval­no ču­pa­ti ri­bu, ne­ret­ko sa ve­li­kom ko­li­či­nom ve­ge­ta­ci­je, pri če­mu tre­ba do­bro na­teg­nu­ti štap i op­te­re­ti­ti sve de­lo­ve si­ste­ma, ko­ji mo­ra­ju ta­ko­đe bi­ti ja­ki i do­bro uklo­plje­ni – osnov­ni naj­lon mi je preč­ni­ka 0,18 mm, pred­vez 0,16 mm, a udi­ca je Col­mic Nuc­le­ar MR 200, ve­li­či­ne 12, či­ji kva­li­tet je i to što do­bro »dr­ži« oštri­nu, tj. za­dr­ža­va ve­li­ku ubod­nu moć i po­sle ne­ko­li­ko pe­ca­nja i vi­še iz­va­đe­nih le­pih ri­ba.

Oko mam­ca ne­ma ni­ka­kve mu­dro­sti ni­ti »ša­ra­nja« – to je is­klju­či­vo »ru­ža« od sre­di­ne obič­nog be­log »pe­kar­skog« hle­ba, po mo­guć­stvu što ve­ća i mon­ti­ra­na ta­ko... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 558-)