Većina »blinkeraša« nosi na vodu veliki broj varalica i mašta o tome da pronađe onih nekoliko koji će na određenoj vodi donositi ribu u skoro svim situacijama, ali je mali broj onih koji u tome uspeju. Jedan od njih je naš dugogodišnji saradnik iz Kraljeva, koji na klena često nosi samo jedan vobler, u jednoj dužini i u tri dekora
Ibar kod Kraljeva tek što se izbistrio, a njegov nivo stabilizovao posle martovskog topljenja snega sa okolnih planina, a krajem prve nedelje aprila usledio je novi veći porast vodostaja, koji je još rashladio vodu i doneo pomutu. Zbog takvih nepovoljnih uslova za ribolov u prve tri nedelje kalendarskog proleća nije bilo mnogo ribolovaca na vodi, pa ni klenaroša, koji inače u tom periodu intenzivno jure »glavonju« na varalice, znajući da su im šanse za uspeh mnogo veće nego tokom zime.
ZBOG TIH NEPOVOLJNIH uslova, a ruku na srce i zbog raznih obaveza, u potragu za ibarskim klenom sam i ja ove godine krenuo kasnije nego obično i 14. aprila, tj. poslednjeg dana pred početak lovostaja (koji traje do 31. maja), upisao sam tek drugi ovogodišnji izlazak na tu ribu. Kao i uvek kada za pecanje nemam mnogo vremena, odlučio sam se za teren u samom gradu, koji se proteže od atletskog stadiona do kraja gradske pijace. Taj potes dobro poznajem i na njemu imam uspeha uvek kada su uslovi koliko-toliko normalni, jer na njemu dobrih mesta za lov klena ima tokom cele godine, pa i onda kada on traži nešto mirniji tok, što je slučaj baš u ovo doba.
PO NAČINU ISHRANE KLEN spada u izrazite svaštojede, što nam omogućava da ga pecamo na najrazličitije prirodne i veštačke mamce. Međutim, otkad se u mojoj kolekciji nalaze Woody Worm vobleri, konstruktora i proizvođača Saše Marinkovića iz Grljana kod Zaječara, o kojima sam već jednom pisao u Ribolovu, skoro da druge varalice i ne nosim na vodu kada krenem na klena, i to tokom cele sezone. Lov ovim malim voblerima, dužine 2,7 cm i težine 1,3 g, koji su verna imitacija larvi tri velika insekta, pravo je uživanje, jer im zahvaljujući realističnom izgledu i izazovnoj vibraciji riba zaista teško odoleva, pa mi najčešće donose mnogo akcije i ulova, usled čega ni ovog puta nisam imao dilemu ćime ću početi i završiti ribolov.
NA DEONICI OD ATLETSKOG STADIONA do mosta se nisam zadržavao jer je zbog povišenog vodostaja voda bila prilično brza i bilo mi je jasno da će jaka struja male i lagane voblere izbaciti na površinu, te da neću moći da ih vodim na način koji obezbeđuje najbolju prezentaciju. U potrazi za izglednom pozicijom uputio sam se ka potesu kod gradske pijace. Tu je voda u priobalnom delu celom dužinom znatno sporija, a dubina je ujednačena i pri vodostaju kakav je bio u tom trenutku iznosila je oko 60 cm... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 558-)