Kada grabljivica pokaže izvesno interesovanje za varalicu koju joj nudimo, ali u poslednji čas odustane od napada, možemo primeniti nekoliko trikova da probamo da je više isprovociramo. Jedan od njih je da joj istu varalicu ponudimo na drugačiji način, ali ima i drugih mogućnosti . Naš dopisnik iz Donjeg Podrinja pronašao je nekoliko formula uspeha u takvim situacijama
Jedna stara ribolovačka dosetka glasi: štuka je riba, sve ostalo su mamci. Međutim, u toj šali ima veoma mnogo istine, koju najbolje shvataju oni koji, poput mene, najviše vole da love tu atraktivnu grabljivicu. U svom poslednjem tekstu o štukolovu, objavljenom pre oko dva meseca, opisao sam na koje je načine pecam odmah nakon završetka lovostaja, tj. po njenom izlasku iz mresta, a posle toga sam željno iščekivao maj, udarni mesec »prvog poluvremena« sezone varaličarenja štuke. Ali i mene i sve meni slične iznenadio je za taj inače prilično kišovit mesec relativno dug period neobično sušnog, sparnog i toplog vremena, zbog kog je i štukolov bio atipičan i veoma zahtevan.
EKSTREMNO VISOKE TEMPERATURE, KOJE su dostizale i 35 podeok na Celzijusovoj skali, dosta sunčanih dana i visok vazdušni pritisak uticali su na to da štuka bude mnogo manje aktivna nego ranijih godina u isto doba. Osim toga, toplo vreme je nešto ranije nego inače aktiviralo i »mirne« vrste kojima se štuka najviše hrani, tako da smo na vodi praktično imali uslove tipične za leto, kada je štuka prilično letargična, a ima pred nosom mnoštvo kauglera i druge sitne ribe, kao i žaba, te nema potrebu da se previše kreće u potrazi za plenom.
Iako volim da pecam ovog predatora na plovak, smatrao sam previše »dangubnim« da u takvim okolnostima dugo čekam udarac na jednom mestu, a procenio sam da su uslovi takvi da je već postalo izglednije pretraživati plitke zone oko tek iznikle vodene vegetacije ili ispod olistalih grana vrba, koje maltene dodiruju vodenu površinu.
ŠTUKA NAJČEŠĆE PLEN vreba na prelazima iz plitke vode u dublju i iza prepreka (guste vodene vegetacije, granja, panjeva, kamenja, raznih potopljenih objekata...), te provlačenje varalice na takvim mestima najčešće donosi rezultat, tj. udarac i ulov. Ja je ponajpre pecam na šljunkarama u donjem toku Drine, kojih ima nebrojeno mnogo na potesu od Mačvanskog Prnjavora do ušća Drine u Savu. Budući da je Drina u njihovoj neposrednoj blizini i da ih puni ili direktno ili podzemnim putem, njihov vodostaj može varirati na dnevnom nivou kao posledica rada hidrocentrale u Malom Zvorniku, a sa njim neretko i providnost, koja se uz to izrazito može promeniti posle pljuskova, kada voda ume da bude i vrlo mutna, što gotovo sigurno znači da od lova štuke tog dana nema ništa.
IAKO SAM POKLONIK LOVA NA leptire i kašike, u arsenalu imam i razne druge veštačke mamce – šedove i tvistere koje montiram na džig ili vorm udice, srednjeroneće voblere, popere, džerkove, »nezakačive« gumene žabe sa dvokrakim udicama itd. Moj glavni adut za ovaj deo sezone u normalnim prilikama... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 560-)