Učaureni crvi na prvi pogled zaista ne deluju kao nešto što bi ribi moglo biti privlačan zalogaj i većina ribolovaca ih prosto izbaci iz kutijice ili sistematski zaobilazi pri biranju onoga što će okačiti na udicu. A čaure (za koje se odomaćio i engleski naziv »kasteri«) mogu često biti ključni adut našeg uspeha u lovu mnogih vrsta, kao što ćete pročitati i u ovom tekstu
Hoću, neću, hoću, neću... Tako je izgledalo jutro 17. maja u mojoj glavi. Već nekoliko dana sin i ja planirali smo odlazak na pecanje, kupili crviće, gliste i primamu, pripremili pribor, vezali nove predveze i samo smo čekali da vetar prestane da duva. Ali to se ovde gde već neko vreme živimo, u Kopenhagenu (glavnom gradu Danske), ne dešava više od pet puta godišnje. I to obično tokom zime. Dete je na kraju moralo u školu, a ja sam ostao da se kolebam hoću li na vodu ili ne. Negde oko 10 sati sam prelomio, pokupio neophodnu opremu i krenuo, a vetar neka radi svoje.
ODMAH PO DOLASKU NA MESTO pripremio sam i bacio četiri kugle Sensas primame za deveriku, u koje sam ubacio nešto malo crvića. Namontirao sam dva štapa i udice namamčio sa tri crva postavljena obrnutim redosledom boja u odnosu na boje na danskoj zastavi, dakle beli, crveni pa beli i zabacio. Nije trebalo dugo čekati na prvu crvenperku veličine dlana. Odmah za njom dolazi bodorka iste veličine. Zbog intenziteta kojim se riba hranila, brzo sam jedan štap izvadio i ostavio sa strane.
Oko 13 č je aktivnost ribe utihnula, pa sam dohranio mesto sa još nekoliko kugli, ali gotovo istovremeno je vetar »dodao gas« i počeo da duva još koji metar u sekundi brže. No ribi to nije smetalo i neki minut nakon dohranjivanja žurka se nastavila. Meni je, međutim, bilo neobično što se ne javlja deverika, jer znam da je tu ima i da su uz to jedinke pristojnih veličina.
RAZMIŠLJAJUĆI ŠTA DA radim, setio sam se jednog starog teksta iz Ribolova o pecanju na učaurene mesne crviće (kastere)! Sva sreća pa su crvići kupljeni nekoliko dana ranije, pa je u kutiji već bilo braonkastih čaura. Odmah sam na udicu uz ona tri crva stavio jednog kastera i opet zabacio na hranjeno mesto.
Nedugo zatim, plovak se lagano nagnuo i krenuo u stranu. Usledila je kontra i štap originalno namenjen pecanju pastrmke na prirodne mamce (Tubertini Thunder Trout No. 4) lepo se savio. Posle kratkog zamaranja lep primerak deverike (»brasen«, kako je zovu Danci) našao se u mom meredovu. Fotografisao sam ribu i vratio je u vodu, a kako su ona tri crva ostala na udici, odmah sam zabacio, i nakon samo par sekundi plovak je ponovo zatitrao te potom naglo potonuo.
OČEKIVAO SAM JOŠ JEDNU DEVERIKU, pa sam malo jače kontrirao, i umalo nisam na obližnji autoput izbacio crvenperku od pedesetak grama. Pomislio sam da deverika možda stvarno traži kastere, pa sam zamenio ona tri već prilično isisana crva i dodao jednu čauru, što se pokazalo kao pravi potez jer je uskoro plovak ponovo lagano krenuo u stranu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 560-)