Plovkarenje na Drini posebno je produktivno preko zime, jer se tada po pravilu pecaju najkrupniji skobalji, plotice i mrene. Ali to nije ni lako ni jednostavno. Treba odabrati pravo mesto, privlačnu primamu, dobar sistem i mamac, a uz sve to imati brze reflekse, smirenost i umeće.
Odmah nakon završetka varaličarske sezone, sređivanja pribora i njegovog odlaganja do leta 2015, dohvatio sam se plovkaroškog pribora, jer je grehota ne loviti zimi belu ribu na Drini. Sa postepenim padom temperature vode dolazi do migracije ciprinida, kojima više nisu tako interesantni trava i hleb, jer traže jaču hranu. Mirniji delovi reke tih dana otkrivaju ribu, koja se neprestano izbacuje, ali ta ogromna jata kao da nije moguće prevariti i tek poneki ribolovac ima čime da se pohvali.
Nisam bio siguran šta bi trebalo raditi u takvoj situaciji, ali na moju veliku sreću znao sam koga to da pitam. Alija Filipović, Muris Đug i Mirsad Filipović Fićo, drugari iz Tuzle, majstori plovka i reprezentativci Bosne i Hercegovine, a pre svega prave ljudine, prihvatili su bez ikakvog premišljanja moj poziv da dođu na Drinu, da pecamo jedan dan u donjem toku. U nedelju ujutru, Zoran Radmilovic Zolba i ja smo na Šepački most (granični prelaz između Srbije i BiH) stigli tačno na vreme. Po izlasku iz vozila dočekao nas je jak ledeni vetar i pomislio sam da ćemo se smrznuti za nekoliko minuta, ali čim smo ugledali vesela lica naših gostiju više na hladnoću nismo ni pomislili. Pozdravismo se brzo, utrčasmo u kola i kretosmo do nekoliko kilometara udaljenog konačnog odredišta.
OPREDELILI SMO SE ZA TUBIĆE, vrhunsko mesto nedaleko od Loznice. Zahvaljujući tome što nije baš pristupačno, ono je za mnoge ribolovce neprivlačno, te je priobalje divlje i zapušteno. Brzo vadimo stvari iz kola, pa Muretu i Aliji prepuštamo pravljenje hrane, a Zolba i ja pomažemo u fizički zahtevnijem delu posla, donoseći, odnoseći i prinoseći sastojke, budući da smo mi ipak preletači, varaličari koji se zanimaju plovkarenjem da bi lakše prezimili, a naši gosti su majstori te tehnike. Oni na tri kilograma prihrane 100% Catch sa aromom karamele dodaju jedan litar crvića i 6 kg zemlje (mešavine krtičnjaka i gline), dobijajući tako, kako se pokazalo, količinu dovoljnu za tri sata ribolova, tokom koja smo bacili četiri serije od po petnaestak kugli veličine manje pomorandže i sve vreme dohranjivali ne bismo li zadržali ribu ispred sebe.
MURE JE SVE KUGLE BACIO sa neverovatnom preciznošću, valjda na jedan metar kvadratni, u zonu gde se seku vode (tj. na granicu sporijeg i brzog toka). Površina je tu bila glatka, dubina između 3 i 3,5 m, a dno šljunkovito (na tom delu reke na stotinak metara ima samo nekoliko sedri koje vire, dok su ostale zatrpane šoderom). Prvi prolasci plovka doneli su i prve promašaje, normalne za početak pecanja na terenu sa dnom koje nije idealno ravno. Kao po komandi, svi povećavamo dužinu predveza sa 30 na 60 cm i već u narednom prolazu prva riba je na štapu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 365/366-)