Sve više naših ribolovaca okušava se na različitim vodama u pecanju tolstolobika. Većina ih se pritom oslanja na kupovne primame i montaže, a naš svestrani saradnik, u skladu sa svojim dugogodišnjim navikama, odlučio je da ipak malo eksperimentiše i to mu se i te kako isplatilo
Nedavno je kod sela Malošište, nedaleko od Niša, otvoren jedan mali privatni komercijalni revir, što je pobudilo moju radoznalost, pa sam odlučio da to jezerce poribljeno šaranom, amurom i tolstolobikom posetim, i to preko nedelje, budući da sam čuo da je vikendom na njemu po pravilu gužva. Vrebao sam za taj izlazak dan sa sunčanim i toplim vremenom, jer sam iz nekoliko tekstova o pecanju »bika« objavljenih u Ribolovu stekao utisak da se on u takvim uslovima najbolje javlja, a to je jedna od retkih krupnijih riba naših voda koju do sada nisam ulovio, pa mi je i bilo izazovnije da pojurim njega nego šarana ili amura.
OKO 10 SATI SAM STIGAO na jezerce, gde sam uz kafu kratko popričao sa vlasnikom Nenadom Stojiljkovićem i saznao ono osnovno što me je zanimalo u vezi s pecanjem. Nedugo zatim već sam bio zabacio tri štapa – dva sa metod-fider hranilicama i primamom i mamcima namenjenim šaranu i amuru, te jedan za tolstolobika, sa velikim plovkom »balerina« tipa, ispod kog sam montirao »tabletu« koju sam napravio i ispresovao po uputstvima iz tekstova kolege Marka Živanića, objavljenih prošle godine u Ribolovu. Sistem je bio sa »ankerisanom« balerinom, tj. sa olovom na dnu, između štapa i plovka, koje drži sistem na željenom mestu, ali se pokazalo da ta varijanta nije idealna jer se »tableta« prebrzo otapala, po svoj prilici zbog jakog vetra koji je mreškao površinu vode i terao balerinu da neprekidno »igra«, što je za posledicu imalo otpadanje primame i sve veće izdizanje plovka.
ODLUČIO SAM ZATO DA SKINEM PLOVAK sa sistema i da na tu kopču okačim olovo, te da tako sve spustim na dno. Naime, budući da sam bio na delu jezera gde je dubina oko jednog metra, intuitivno sam došao do zaključka da bi trebalo da bude praktično svejedno da li »bika« tražim na površini ili na dnu, odnosno da je pre svega važno da se »tableta« polako otapa i tako oslobađajući sitne čestice pravi »maglu«, koja tolstolobike podstiče da priđu i krenu da usisavaju.
TAKAV PRISTUP SE ISPLATIO, budući da sam uprkos čestom zabacivanju dva fidera i stalnom dohranjivanju zone u kojoj sam očekivao šarana i amura prvi udarac imao na dubinac za tolstolobika. Na vreme sam reagovao i nakon lepe borbe privukao i ubacio u meredov svog prvog debeločelca, koji je školski usisao udicu sa malim plivajućim bojlijem. Slikao sam se s njim i brzo ponovo zabacio na isto mesto, oko sredine jezerceta, gde je prelaz iz plićaka u malo dublji deo.
UDARCI SU NASTAVILI DA SE NIŽU, i to samo na taj štap i sistem za tolstolobika, koji se svaki čas javljao, pa sam počeo da razmišljam o tome kako da aktiviram ona dva fidera sa metod hranilicama, koji su i dalje sve vreme mirovali. Pošto sam imao dvadesetak... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 569-)