Dvojica iskusnih šarandžija prihvatila su zanimljiv izazov – da sredinom jeseni 24 časa pecaju na jezeru u Debeljači. Odabrali su mesto koje su smatrali najizglednijim s obzirom na temperaturu vode i očekivano ponašanje ribe, dogovorili se oko mamaca i primame i ostvarili čak i bolji ulov nego što su očekivali
Čim su me iz Turističke organizacije opštine Kovačica pitali da li bih učestvovao u pravljenju reportaže o lovu šarana na Debeljačkim jezerima za televiziju Balkan Trip, u pomoć sam pozvao prijatelja Zorana Slavkovića, mog kolegu iz ekipe Carp Predators i bivšeg reprezentativca Srbije u šaranskom ribolovu. Kako nismo imali mnogo vremena, iste večeri smo podelili zaduženja i počeli sa spremanjem spod-miksa (mešavine zrnevlja za prihranjivanje), bojlija, prelivača za njih i opreme neophodne za boravak na vodi u novembru.
OKO BOJLIJA NISMO IMALI nikakve dileme; složili smo se da forsiramo M1 aromu, dok smo spod-miks rešili da napravimo od kombinacije celih i mlevenih zrna tigrovog oraha sa šećercem, koji ćemo preliti CSL-om (tečnim ekstraktom kukuruza). Procenili smo da ćemo realne šanse za dobar ulov u ovom periodu imati na poziciji br. 5, ispred koje ima sprudova i drugih prelaza dubine, koja je tu pritom takva da šaranima odgovara u ovo doba godine, pa smo pozvali zajedničkog dobrog prijatelja Aleksandra Simića, vlasnika Debeljačkih jezera, i rezervisali to mesto.
Zoran je rešio da ponese Century C2 štapove od 3,9 m, snage (tj. krive savijanja) 3,5 lb, sa Shimano Aero Technium mašinicama na kojima je bio najlon od 0,28 mm, a ja sam se opredelio za iste mašinice sa najlonom od 0,27 mm, te za štapove Nash Scope Black OPS od 3,05 m, t.c. 3,5 lb.
NA JEZERO SMO STIGLI PREDVEČE, a snimanje je bilo zakazano za naredno jutro, tako da smo imali vremena da malo pecamo i za svoju dušu. Odmah smo krenuli sa hranjenjem četiri tačke (»spota«) – dve u dubljem delu i dve na sprudovima, a posle toga smo se dali na postavljanje šatora.
Prvi udarac i prvog uhvaćenog šarana imali smo dva sata nakon hranjenja, a čim smo tu ribu izvadili, promenili smo mamce na sva četiri štapa i dohranili mesta sa po par »raketa« spod-miksa. Sat kasnije imali smo još jedan udarac, s tim što je odmah nakon kontre bilo jasno da je na mom štapu krupnija riba, koja se žestoko borila!
Zoran nije gubio vreme, već je odmah spod-štapom dohranio mesto još dok je šaran, koji je sve vreme pokušavao da se oslobodi udice čestim promenama pravca, bio negde na polovini rastojanja između tačke u kojoj je udario i obale. Kada smo ga izvukli na obalu i spustili u »kadicu« kako bismo ga bezbedno oslobodili udice, shvatili smo da tu izuzetno veliku ribu nijedan od nas još nije video, a nakon što smo se slikali sa njom i vlasnik jezera nam je potvrdio da je dotad niko nije bio upecao, što se dalo zaključiti i po njenim ustima, na kojima nije bilo nijednog traga ranijeg ubadanja na udicu. Nažalost, ovog puta nismo poneli vagu, pa nismo mogli da izmerimo ovog kapitalca, ali smo se složili da izvesno ima preko 20 kg. Obe ribe došle su na tigrov orah i najavile nam da bi noć koja se brzo spuštala mogla biti zanimljiva.
I TAKO JE I BILO, BUDUĆI da smo do jutra imali još četiri šarana kojima se dopao naš izbor mamaca. Zanimljivo je pritom da... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 572-)