Navike naših štukaroša u pogledu vrsta i veličina varalica koje koriste promenile su se donekle u poslednjih dvadesetak godina. Ali i dalje ima mnogo kolega koje sa nevericom gledaju na one koji bacaju velike voblere, džerkove, silikonce i druge veštačke mamce
Iako se od iskusnih ribolovaca često može čuti da nijedna varalica nije toliko velika da je štuka zbog dimenzija neće napasti, mnogo kolega skoro isključivo tu grabljivicu lovi na male veštačke mamce, kao što su leptiri veličina 2 i 3, šedovi dugi 10-12 cm itd. U tekstu koji sledi pokušaću da na objektivan način sagledam i prednosti i mane upotrebe velikih varalica za »slatkovodnu barakudu«.
NAJVAŽNIJA PREDNOST VELIKOG veštačkog mamca za štuku je to što će ga ona lakše registrovati nego neki mali, pre svega vidom, ali i bočnom linijom (kojom prima informacije o strujanju vode uslovljenom pokretima u njenoj blizini). A kao i svi drugi predatori i štuka se trudi da stomak napuni uz što manji napor i rizik, jer joj instinkt »govori« da je bolje i po nju bezbednije da pojede jednu ili dve krupnije ribe i da bude mirna duže vreme, nego da troši energiju na mukotrpno hvatanje sitnog plena, naročito ako nije »metrašica« koja je u svojoj bari ili kanalu na samom vrhu lanca ishrane i nema čega da se plaši.
OSIM VIZUELNO, velika varalica će lakše privući lovca i svojim radom, što posebno dolazi do izražaja u zamućenoj vodi i u uslovima kada štuka najbolje reaguje na jaku vibraciju, na primer rano ujutru, u sumrak itd. Ovo se nažalost odnosi i na male jedinke, ali o tome ćemo detaljnije nešto kasnije.
VEĆE I TEŽE VARALICE LAKŠE se i dalje zabacuju, što je često ogromna prednost u odnosu na inače izuzetno efikasne ali lake mamce, na čiju lovnost loše utiče to što nismo u stanju da ih zabacimo daleko. Odličan primer za ovo je recimo legendarni francuski leptir Mepps Lusox: bez olovnog otežanja (koje mu u mnogim uslovima smanjuje mogućnost upotrebe) težak je svega nekoliko grama, pa ga je i najpažljivije sastavljenim varaličarskim kompletom teško zabaciti dalje od dvadesetak metara. Ta činjenica ovom ubitačnom spineru znatno ograničava primenu na relativno male vode, budući da ne možemo da ga koristimo tamo gde su daleki zabačaji od presudnog značaja. S druge strane, mnogi džerkovi, čak i relativno laki, plivajući modeli, zatim veliki broj kašika, neki površinci i razne druge varalice bez ikakvih problema lete i po 70-80 metara, što iskusnom varaličaru omogućava da sa jednog mesta pretraži ogroman teren.
PRAVI JE ČAS DA SE POZABAVIMO makar i sasvim ukratko teorijom po kojoj su veliki mamci selektivni, tj. takvi da njihovim korišćenjem izbegavamo nedorasle jedinke, o čemu sam i ja mnogo puta pisao. U najkraćem, ovo ipak treba uzeti sa rezervom i računati na to da će nam na velike varalice sitne štuke udarati ređe, ali da njihove napade nećemo u potpunosti izbeći. U tom smislu Mepps 5 je svakako bolji izbor od pojedinim kolegama i dalje omiljene »trojke«, baš kao što je i šed od 18 cm bolje rešenje od gumene ribe duge samo 10 cm, ali treba znati da su male štuke ponekad toliko agresivne i nasrtljive da ćemo ih u potpunosti odvratiti od napada možda jedino onim čudovišnim »pometarskim« šedovima namenjenim za troling.
NAŽALOST, UPOTREBA VELIKIH veštačkih mamaca ima i svoje loše strane. Pre svega, za to nam je neophodan jak pribor, kojim ćemo bez straha moći da zabacujemo i vrlo gabaritne i posledično (najčešće) teške varalice. Manje iskusne kolege, ali i varaličari koji do sada nisu razmišljali o lovu velikim mamcima, iznenadiće se kada saznaju da čak i pojedini šedovi od meke gume, plastisola i sličnih materijala, dugački ne više od dvadesetak centimetara, mogu imati 60-70 grama pa i više, dok težina velikih tonućih džerkova... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 574/575-)