Poznato je da u hladnoj vodi mnoge vrste ciprinida umeju da budu vrlo izbirljive i da često nije nimalo lako ni upisati se čak i na terenima bogatim raznim vrstama riba. Baš na takvu situaciju naišla je tročlana ekipa vrsnih fideraša, ali su uz dosta truda ipak uspeli da prođu sasvim solidno
Kako pune dve godine nisam bio na Toploj Mlavi, kultnom terenu kod Kostolca, informacija da je riba nekoliko dana odlično radila krajem prve polovine decembra izazvala je u meni pravo ushićenje. Odmah sam se sa Draganom Mitrovićem (iz Valjeva) i Željkom Rakićem (iz Mišara kod Šapca), mojim drugarima iz novog fider kluba DTF, dogovorio da odemo tamo, i to tako što će oni još po mraku doći do Beograda, gde ćemo sve stvari spakovati u moj auto i njime nastaviti do Tople Mlave. Tako je i bilo – već oko pet sati smo krenuli i u rano jutro stigli na vodu na kojoj moji prijatelji nikada ranije nisu bili.
JA SAM DOBRO ZNAO na šta ćemo naići, pa se nisam nimalo iznenadio videvši brojne kućice i kamp-prikolice kraj same vode. Tek je počelo da sviće kada smo krenuli u potragu za mestom na kom ćemo sva trojica moći da pecamo bez razdvajanja, i u tome smo uspeli posle par zaustavljanja i silazaka do vode.
Ja sam zauzeo najnizvodniju poziciju, iako mi je odmah bilo jasno da će odatle vađenje ribe biti nešto teže nego sa mesta koja su odabrali Željko i Dragan, koje je razdvajala jedna kućica sa platformom postavljenom nad vodom. Znajući navike većine ljudi koji su ovde uzurpirali obalu, odmah sam im rekao da bi mogli da se nađu u problemu ako vlasnik te kućice bude došao da peca, i tako je i bilo. Ubrzo se pojavio stariji čovek sa rukama punim štapova; zabacio ih je ni manje ni više nego šest (tj. duplo više od maksimalno dozvoljenog broja) i uz konstataciju da bi moglo doći do mršenja između njega i mojih kolega praktično ih je primorao da se premeste, kao da su došli posle njega (naravno, do kraja pecanja ribočuvari se nisu pojavili, tako da je svako mogao da radi šta je hteo, pa i da peca sa više štapova, uzima ribu ispod mere i preko dozvoljene količine itd.).
VREME NAS JE I TE KAKO poslužilo, budući da je bilo praktično idealno za sredinu decembra. Ali je zato pecanje bilo veoma teško i zahtevno jer je voda naglo nadolazila i za oko četiri sata narasla je dvadesetak centimetara, pa je riba... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 574/575-)