Nat­pro­seč­no ni­zak vo­do­staj to­kom ce­le go­di­ne od­ra­zio se i na po­na­ša­nje ri­ba i na ulo­ve ri­bo­lo­va­ca. Ne­što od to­ga mo­glo se pred­vi­de­ti i od­vi­ja­lo se u skla­du sa oče­ki­va­nji­ma, kao što je ve­o­ma do­bar rad so­ma, ali je bi­lo i ne­kih iz­ne­na­đe­nja ko­ji­ma je ma­li broj ko­le­ga us­peo da se u ho­du pri­la­go­di

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na Vla­sin­sko je­ze­ro pri­vu­klo je mno­go pa­žnje ri­bo­lo­va­ca iz ce­le Sr­bi­je za­hva­lju­ju­ći pre sve­ga ulo­vi­ma ka­pi­tal­nih štu­ka ka­kve se na dru­gim vo­da­ma u na­šoj ze­mlji sve re­đe hva­ta­ju. Zbog to­ga su ovu aku­mu­la­ci­ju, ko­ja se na­la­zi na naj­ve­ćoj nad­mor­skoj vi­si­ni od svih ve­štač­kih je­ze­ra u Sr­bi­ji, i 2022. po­ho­di­li broj­ni ri­bo­lov­ci sa ra­znih stra­na – ne sa­mo iz Ni­ša, Le­skov­ca i dru­gih me­sta ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je, već i iz Be­o­gra­da, Voj­vo­di­ne itd. A ne­tom za­vr­še­na ri­bo­lov­na se­zo­na na Vla­sin­skom je­ze­ru pro­te­kla je u zna­ku ve­o­ma ni­skog vo­do­sta­ja i ne­što sla­bi­jih ulo­va de­ve­ri­ke i ba­bu­ške no pret­hod­nih go­di­na, te će se pam­ti­ti po ne­ko­li­ko ka­pi­tal­nih štu­ka, od­lič­nim ulo­vi­ma so­ma i re­la­tiv­no če­stim ulo­vi­ma mir­nih ri­ba pri va­ra­li­ča­re­nju gra­blji­vi­ca. Lov dru­gih vr­sta ri­ba je bio da­le­ko skrom­ni­ji, a po­seb­no iz­ne­na­đe­nje, na­rav­no ne­ga­tiv­no, pred­sta­vlja­ju vr­lo sla­bi ulo­vi ban­da­ra u od­no­su na oče­ki­va­nja ba­zi­ra­na na re­zul­ta­ti­ma iz pret­hod­nih go­di­na.

VO­DO­STAJ JE­ZE­RA PO­ČET­KOM 2022. bio je za oko 6 m ni­ži od mak­si­mal­nog i bar za 2 m ni­ži od uobi­ča­je­nog za to do­ba go­di­ne. Du­bo­ki sneg i za­le­đe­no je­ze­ro su (kao i obič­no) one­mo­gu­ća­va­li ri­bo­lov to­kom zi­me, a ni­vo je­ze­ra se kra­jem mar­ta spu­stio do nad­mor­ske vi­si­ne od 1205,9 m, pa je sa­mo še­zde­se­tak cen­ti­me­ta­ra bi­lo pre­o­sta­lo do mi­ni­mal­ne ko­te (ko­ja je za vi­še od 6,5 m is­pod mak­si­mal­ne) i prak­tič­no je bi­lo mo­gu­će pre­ga­zi­ti ka­nal kod »Ula­zne gra­đe­vi­ne«. Tek na­kon to­plje­nja sne­ga i ve­ćih do­to­ka, od po­čet­ka apri­la, na­stu­pio je bla­gi po­rast vo­do­sta­ja, te su naj­ak­tiv­ni­ji ri­bo­lov­ci ta­da po­ri­nu­li svo­je čam­ce, ali im je no­vi sneg br­zo osu­je­tio ri­bo­lo­vač­ke pla­no­ve, ta­ko da je se­zo­na za­pra­vo otvo­re­na tek kra­jem apri­la. Pro­leć­ne ki­še su to­kom ma­ja i ju­na po­di­gle ni­vo je­ze­ra za oko 2,5 m, a vo­do­staj je u tom pe­ri­o­du če­sto va­ri­rao po 20-30 cm za ne­ko­li­ko da­na, što je lo­še uti­ca­lo na mrest ci­pri­ni­da u tom pe­ri­o­du. To­kom le­ta i je­se­ni ni­vo je­ze­ra je uz ma­le osci­la­ci­je stag­ni­rao – bio je za oko 4 m ni­ži od mak­si­mal­nog, tj. oko 3 m ni­ži od uobi­ča­je­nog za taj pe­riod.

DE­VE­RI­KA I BA­BU­ŠKA SU NAJ­ČE­ŠĆE ci­lja­ne vr­ste plov­ka­ro­ša i sve broj­ni­jih fi­de­ra­ša, ko­je se uspe­šno lo­ve u pe­ri­o­du od za­vr­šet­ka mre­sta do ka­sne je­se­ni. Ali ova se­zo­na je bi­la ne­što sla­bi­ja ne­go što se oče­ki­va­lo, a po­seb­no su iz­o­sta­li broj­ni­ji ulo­vi krup­ne de­ve­ri­ke, kao i obil­ni ulo­vi ba­bu­ške to­kom ma­ja. Ipak, upor­ni­ji ri­bo­lov­ci su so­lid­no pro­la­zi­li na pa­žlji­vo oda­bra­nim i hra­nje­nim me­sti­ma, uglav­nom u za­li­vi­ma na is­toč­noj oba­li.

KA­PI­TAL­NI ULO­VI ŠTU­KE ostva­re­ni su i ove se­zo­ne. Ne­ko­li­ko »me­tra­ši­ca« uhva­će­no je u ma­ju, a ta­ko­đe u sep­tem­bru, da bi po­čet­kom ok­to­bra pa­la i ve­ro­vat­no naj­ve­ća vla­sin­ska štu­ka do sa­da, od 122 cm i 14 kg (o če­mu smo ta­da i pi­sa­li). Po­red to­ga, bi­lo je i do­sta štu­ka te­ških od 5 do 7 kg pa i ve­ćih. Ali mno­gi ri­bo­lov­ci pri­me­ti­li su da je ove se­zo­ne ulo­vljen znat­no ma­nji broj ri­ba te vr­ste ne­go u ne­ko­li­ko pret­hod­nih go­di­na, a po­pra­vlja­nju si­tu­a­ci­je u na­red­nom pe­ri­o­du sva­ka­ko ne­će do­pri­ne­ti od 2022. va­že­ći re­žim ri­bo­lo­va za štu­ku, ko­jim je do­zvo­lje­no no­še­nje ri­ba u me­ri (do tri po ri­bo­lov­cu dnev­no, ukup­no ne te­žih od 5 kg, od­no­sno jed­ne te­že od 5 kg).

Uz­gred, in­te­re­sant­no je da pri sa­na­ci­o­nom iz­lo­vu tol­sto­lo­bi­ka mre­ža­ma (spro­ve­de­nom po­čet­kom je­se­ni, u skla­du sa Pro­gra­mom upra­vlja­nja ri­bo­lov­nom vo­dom PIO Vla­si­na) ni­je uhva­će­na ni jed­na štu­ka!?

SOM SE LO­VIO OD­LIČ­NO to­kom naj­to­pli­jeg de­la se­zo­ne – u ju­lu i av­gu­stu (ka­ko smo i prog­no­zi­ra­li u tek­stu o ni­skom vo­do­sta­ju je­ze­ra, ob­ja­vlje­nom u bro­ju 551, od 4. fe­bru­a­ra ove go­di­ne). Na­i­me, ve­o­ma ni­zak vo­do­staj pod­ra­zu­me­va i znat­no ma­nju ko­li­či­nu vo­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 574/575-)

 

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...