Često nemogućnost da u prodaji nađu sitnicu koja bi im omogućila da na zamišljeni način ribi prezentuju mamce navede iskusne pecaroše da improvizuju. A to opet za posledicu može imati i vrlo dobra rešenja, koja se i kada su veoma jednostavna neretko pokažu kao bolja i praktičnija od uobičajenih i serijski pravljenih
Drop-šot tehniku, izmišljenu u SAD, lovci na grabljivice u zapadnoj i severnoj Evropi koriste intenzivno već skoro dve decenije, a poslednjih godina raste njena popularnost i kod nas. Ona ima dve ključne specifičnosti u odnosu na druge varijante varaličarenja: 1. uteg od olova ili tungstena (ili nekog metala slične težine) uvek je na kraju sistema i takve je konstrukcije (sa specijalnom metalnom »štipaljkicom« koja hvata strunu) da ga možemo lako i brzo pomerati u odnosu na udicu i time regulisati rastojanje mamca od dna, tj. tražiti sloj vode u kom ga riba najradije uzima; 2. udica je vezana direktno za strunu, tako da stoji pod uglom od oko 90 stepeni u odnosu na nju, pa je detekcija trzaja odlična, a kontriranje efikasno.
UTEZI ZA DROP-ŠOT PRAVE se u izuzetno širokom spektru težina, bukvalno od 1-1,5 g pa sve do 30-40 g, tako da je ta tehnika, inače prvenstveno namenjena lovu grupisane a ne preterano aktivne ribe (vidi okvir) primenljiva za lov na različitim daljinama i dubinama, kako na stajaćicama tako i na rekama. No mada sve više radnji ima u ponudi i udice i utege i silikonce za drop-šot, još uvek nije lako naći u prodaji otežanja sa »štipaljkom«.
To, naravno, za posledicu ima aktiviranje naše tradicionalno velike domišljatosti, tj. traženje i nalaženje alternativnih rešenja za uteg, a kao jedno od vrlo dobrih pokazala se upotreba »tirolskog drvceta«, koje je prevashodno osmišljeno za lov veštačkim mušicama pri dnu, uz upotrebu varaličarskog pribora. Takvo otežanje od svih ostalih razlikuje se po tome što osim olova, koje je, naravno, na donjem kraju, ima i gornji, plivajući deo, originalno pravljen od drveta (zbog čega je uteg, budući da je nastao u austrijskoj pokrajini Tirol, i dobio ime »tirolsko drvce, tj. na nemačkom »Tirol Holtz«), a kasnije, kad su se pojavili moderniji materijali, sa šupljim telom od providne mekane plastike odnosno silikona. Zahvaljujući takvoj konstrukciji »drvce« u vodi stoji (manje ili više) uspravno i teško zapinje za prepreke, a ako se to i desi, po pravilu ga nije teško otkačiti.
NAKON ŠTO JE VIDEO DA SU DVOJICA kolega na DTD kanalu kod Novog Sada uspešno lovila na drop-šot sa »tirolcima«, naš povremeni saradnik i svestrani ribolovac Vlado Matijević (koji jednako rado peca varaličarenjem, fider tehnikom i na plovak), dosetio se da bi ultralako »drvce« za drop-šot mogao da napravi od bužira za svetleću ampulu (koja se montira na plovak ili vrh štapa kao pokazivač trzaja u noćnom ribolovu), namenski napravljenog nosača tog bužira i olovnih sačmica koje se koriste za otežavanje plovkaroških sistema. Naravno, olovo je utisnuo u donji kraj mekane cevčice, koju je sa gornje strane zatvorio ubacujući držač bužira, i to okrenut tako da kroz fabrički napravljeni otvor u sredini držača može da se provuče struna... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 576-)