Zima je dobar deo sezone za lov razne bele ribe na Savi čak i kada vremenske prilike znatno odstupaju od prosečnih. Ali da bi se skobalji, šljivari, plotice i ostali ciprinidi uspešno pecali, nekad nije dovoljno doći na dobro mesto sa kvalitetnom primamom i odgovarajućim mamcima, već je potrebno pronaći i optimalnu prezentaciju, bez koje ulov može i sasvim izostati
Sredinom februara vreme se nakon kratkotrajnog hladnog perioda naglo osetno popravilo i bilo je prilično toplo, bez padavina. Takve idealne uslove za izlazak na vodu prosto sam morao da za vikend iskoristim, tim pre što se i Sava smirila i izbistrila posle nadolaska i pomute, pa je čak bila i u opadanju nakon što je dve-tri sedmice konstantno rasla.
Te nedelje sam odlučio da odem na Umku, na splav svog prijatelja, koji često posećujem, pa dobro poznajem teren ispred njega, ali na kom sticajem raznih okolnosti nisam bio više od mesec dana. Hranu sam spremio kod kuće, veče pre pecanja, kao što uvek radim zimi, a za taj dan sam spremio mešavinu Champion Feed primama Wonder Mix i Secreto Black, u koju sam dodao malo praškastog aditiva Venkel, praktično neizostavnog za sva moja zimska pecanja.
NA VODU SAM STIGAO OKO 7 č, pošto sam znao da niko ne može da mi zauzme mesto, i polako se dao na montiranje pribora. Poneo sam ovog puta štap D.A.M. Detek Heavy Feeder od 3,6 m, t.b. 125 g, jer sam pretpostavljao da će optimalna kombinacija biti pecanje za Savu teškim hranilicama ali ne na velikoj daljini, a ovaj štap je idealan baš za to. I tokom dana će se ispostaviti da nisam pogrešio, jer sam koristio kavezne hranilice sa otežanjem od 100 g, a zabacivao na 20 m od splava.
Tom prilikom sam po prvi put pecao mašinicom Colmic Exid 5000, koja me je oduševila radom, a njen prenos od 4,6:1 odlično se pokazao pri radu sa teškim hranilicama, koje sam vrlo lagano privlačio. Koristio sam osnovni najlon Trabucco XPS debljine 0,20 mm, te 1 m duge predveze sa udicom Trabucco 440 XN veličine 18, koja je i oblikom i snagom (tj. debljinom žice) idealna za lov skobalja, plotice i šljivara na crviće.
POSLE MONTIRANJA OPREME, NAJLON sam bez sondiranja odlično mi poznatog terena »zaklipovao« na (gorepomenutu) daljinu od 20 m, na udicu sam okačio dva bela mesna crvića, a u hranilicu pored primame dodao i malo drobljenog hleba, mrtvih (u vodi udavljenih crva) i kuvane konoplje, te počeo sa pecanjem.
Prvi zabačaj nije doneo ni pipanje, a čim sam izvadio sistem iz vode bilo mi je jasno i zašto. Crvi su bili potpuno obloženi nekakvom »slinom«, tj. sluzavom materijom zelenkastožute boje koja je tog dana prekrivala dno. Na udicu sam odmah dodao podizač, pa okačio jednog crva i ponovo zabacio. To malo izdizanje mamca veoma brzo je dalo rezultat... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 579-)