Tamiš ume da sredinom leta obraduje ribolovce punim čuvarkama bele ribe, ali i da bude vrlo škrt. Nekada je potrebno mnogo truda i strpljenja da bismo se napecali čak i na dobro odabranom mestu.
U poslednjih mesec dana, u dva navrata pecao sam belu ribu na Tamišu kod Sakula. To je lep teren, koji je ujedno po suvom vremenu veoma lako dostupan, budući da se kolima može stići do same vode. Osim toga, u letnjem periodu ga posebno pogodnim za ribolov čini to što zasadi kanadske topole prave lep hlad, pa je boravak na njemu prijatan i kada je temperatura vazduha blizu četrdesetog podeoka.
Oba puta sam uglavnom pecao na plovak, s tim što sam pokušavao i na fider kada bi voda opadala, ali od agresivnih glavoča, koji su nasrtali na mamac čim bi pao na dno, skoro da i nisam mogao da upecam drugu ribu; dobio bih teškom mukom dve-tri bele, pa bih se brzo vraćao na plovak.
Prvi put sam mahom hvatao deveriku, koja se javljala dalje od obale, skoro na sredini reke. Prilikom drugog izlaska, vodostaj je bio nešto viši nego prethodni put (po svoj prilici zbog zatvaranja Opovačke brane), ali je voda nosila mnogo sočivice, koja ipak nije onemogućavala pecanje na plovak. Zabacivao sam na petnaestak metara... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 382-)