Dva po dva

Sa pri­ja­te­ljem Đo­le­tom sam po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne av­gu­sta po­no­vo po­se­tio me­sto na Du­na­vu na ko­me smo 14 da­na pre to­ga uspe­šno pe­ca­li be­lu ri­bu bo­lo­nje­zi­ma, o če­mu sam pi­sao u pro­šlom bro­ju. To je bi­la do­bra pri­li­ka da upo­re­di­mo re­zul­ta­te dva ri­bo­lo­va po go­to­vo iden­tič­nom vo­do­sta­ju, u vr­lo slič­nim vre­men­skim uslo­vi­ma, uz upo­tre­bu iste teh­ni­ke, pri­bo­ra, pri­ma­me, si­ste­ma i ma­ma­ca.

Pri­hra­nu smo na­pra­vi­li od jed­na­kih de­lo­va te­ške ze­mlje i ku­pov­ne bra­šna­ste pri­ma­me pro­seč­nog kva­li­te­ta. Ma­si smo do­da­li dve ša­ke ku­ku­ru­za še­ćer­ca, a po­tom smo na­pra­vi­li ku­gle i po­čet­nu ko­li­či­nu ba­ci­li na pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le, tik iza bre­ži­ne, tj. u zo­nu u ko­joj se du­bi­na na­glo po­ve­ća­va­la. Si­stem smo po­de­si­li ta­ko da sa­mo udi­ca i do­nji deo pred­ve­za do­di­ru­ju dno i oko 10 č smo po­če­li sa pe­ca­njem, i to naj­pre na po ne­ko­li­ko be­lih cr­vi­ća, na ko­je smo dve sed­mi­ce ra­ni­je ima­li naj­vi­še uspe­ha. To što se to­kom pr­vog sa­ta ri­ba uop­šte ni­je ja­vlja­la ni­je nas mno­go op­te­re­ći­va­lo, bu­du­ći da se u dla­ku isto de­ša­va­lo i pret­hod­nog pu­ta... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 331-)