Pecanje klena zanimljivo je iz više razloga, pa i zbog toga što je on jedna od riba sa najraznovrsnijim jelovnikom, a uz to ume da bude veliki probirač. Zato uvek pri ruci treba imati bar nekoliko vrsta mamaca, od kojih je mladi kukuruz krajem leta skoro nezaobilazan.
Opšte je poznato da je klen svaštojed, koji rado uzima veoma mnogo mamaca. Možemo ga pecati na cele plodove voća (dudinju, višnju, grožđe, manju šljivu...) ili na nagnječene komade, zatim na mesne crviće, razne gliste, skakavce i popce, krompirove zlatice, puževe, cele durdubake i pijavice ili isečene na parčiće, zatim na hleb, kockice salame ili mesnog nareska, sir itd. Ipak, moj favorit krajem leta je mladi kukuruz, na koji sam i poslednjeg avgustovskog vikenda veoma lepo prošao.
NA VODU SAM KRENUO ujutru, ne žureći mnogo, tako da sam na odabrano mesto stigao oko osam sati, usput ubravši jedan klip mladog kukuruza belog zrna – dovoljno za primamljivanje i mamčenje udice tokom nekoliko sati pecanja. Odabrao sam poziciju sa obiljem prepreka u vodi, ševarom i natkriljenim vrbama, u čijem se hladu klen rado krije tokom toplog dela godine i iz kog vreba potencijalni plen. Pažljivo sam se smestio na oborenom deblu topole i obradovao videvši da je riba aktivna, jer se povremeno izbacivala na površini.
Polako sam rasklopio bolonjez i meredov i pripremio ostali pribor, a onda sam prelomio klip kukuruza na pola i donji (deblji) deo ostavio sa strane kako bih zrna sa njega koristio za mamac, dok sam sa gornjeg dela nožićem pažljivo odsekao zrna za primamljivanje. Bacio sam jednu šaku, znajući iz iskustva da je to najčešće dovoljno da se klen spusti do dna, gde će uskoro, na dubini od oko 1,5 m, biti i moja udica, namamčena sa dva zrna navučena na vrat i sa slobodnim vrhom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 358-)