Plovkarenje krupne babuške, bele ribe i šarana na stajaćim i sporotekućim vodama jedna je od najzanimljivijih ribolovnih disciplina. Osnovni faktori uspeha su dobro odabrana prihrana i mesto, ali i upornost i spremnost da eksperimentišemo sa sistemom i mamcima, jer neretko dobar ulov dolazi posle mnogih neuspelih pokušaja da isprovociramo ribu da zagrize.
U pecanju na plovak na kanalima i dunavcima, kad je o hranjenju reč, već godinama primenjujem dva pristupa. Ili pripremam mesto bar nekoliko dana unapred, svakodnevno bacajući primamu, ili, ako to ne mogu, ponesem količinu dovoljnu da pokušam da ribu privučem i probudim joj apetit neposredno pre prvog zabačaja i za vreme ribolova.
Kada imam vremena i mogućnosti za višednevnu kampanju, tokom koje samo bacam hranu, i to uvek u isto doba, poželjno u ono kada ću pecati, nastojim da odaberem mesto odgovarajuće dubine, na kome ima vodene vegetacije i prepreka (granja, panjeva i sl.) taman koliko da ne onemogućava ribolov a da se riba može sakriti. Ono ujedno treba da bude pristupačno, ali bar donekle zaklonjeno od radoznalih očiju, kako mi trud ne bi bio uzaludan (sav ulov vraćam u vodu, a mnogo puta mi se desilo da moje razrađeno mesto zaposednu alavi ljudi, koji odnose sve što upecaju, ne poštujući ni mere, ni lovostaje, ni ograničenja dnevnog ulova).
DA BIH IZBEGAO SITNURIJU i privukao krupniju babušku i veće vrste bele ribe, kao i šarana, za višednevne kampanje ne koristim brašnastu hranu već zrnastu. Najčešće bacam stari nekuvani kukuruz, ali se ponekad opredeljujem i za neke druge varijante – npr. za kombinaciju kuvanog starog kukuruza (koji je glavni sastojak), šećerca, pšenice, konoplje i starog usmrdelog kukuruza. Prihranjivanje znatno povećava šanse za dobar ulov, mada ponekad ni ono nije dovoljno za uspešno pecanje, koje uvek zahteva jedno isto – dobro odabrano i pravilno hranjeno mesto, pravi mamac i prezentaciju i aktivnu ribu. Razlozi neuspeha, međutim, mogu biti vrlo raznoliki – nekada se vremenske prilike naglo pokvare baš kada ja dođem na pecanje, drugi put mi neko zauzme mesto, treći put primama privuče cverglane, kornjače ili vodene pacove, nekada vetar nanese granje i travu na moju poziciju i tako je privremeno upropasti. Ipak, najgore se osećam kada na vodi zateknem pomor ribe zbog trovanja, jer mislim da za istinskog ljubitelja ribolova i prirode nema veće tragedije... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 358-)