Bosut važi za pravi babuškarski raj, pa na tu pitomu ravničarsku reku od proleća do kasne jeseni hrle brojni ljubitelji pecanja jednog od najpopularnijih ciprinida naših voda. Međutim, iako su tu mogući i ulovi od preko 10-15 kg za dan, nekada je veoma teško uhvatiti i nekoliko riba. A što je još zanimljivije, veliki trošak na hranu, mamce i pribor često ne garantuje dobar rezultat; štaviše, dešava se i da najbolje prođu oni koji se odluče za jednostavan pristup, svima dostupnu jeftinu primamu i najklasičnije mamce
Pre izvesnog vremena s jednim kolegom po štapu razgovarao sam o tome kako zime već dugo nisu onakve kakve bi na ovom podneblju trebalo da budu, a on je tu priču zaključio rečenicom koja mi se urezala u sećanje jer se iz godine u godinu pokazuje kao tačna: »Sve to dolazi na naplatu u proleće!«. Baš tako je bilo i ove godine, budući da smo nakon zime bez imalo snega, koja je više ličila na jesen nego na najhladnije godišnje doba, početkom aprila imali izuzetno loše vreme, praćeno čak i snežnim padavinama, istina manjeg obima, ali sa niskim temperaturama, a zatim nekoliko višednevnih kišnih perioda. Usled svega toga je na velikom broju mesta na kojima inače pecam, pre svega na Drini, ali i na mnogim šljunkarama uz nju, u dužem periodu bilo gotovo nemoguće zabaciti. Naravno, to ima i neke dobre strane, pre svega oličene u povećanju nivoa nekih voda koje su par godina bile izuzetno niske, što je donelo i dobre uslove za mrest svih vrsta riba. A kako se ta za pecanje nepovoljna hidrološka situacija poklopila sa zabranom lova većine vrsta bele ribe, poslednjih nedelja forsirao sam jedan od uvek izglednih terena u ovom periodu – reku Bosut kod sremskog sela Morović (nedaleko od Šida).
BOSUT JE REKA VRLO SPOROG toka (odnosno malog pada, budući da celim tokom teče kroz ravnicu) i prilično plitka. Zbog brzog zagrevanja vode obiluje vegetacijom, pa riba ima dosta zaklona i prirodne hrane (tj. sitnih životinjskih organizama kojima vodeno rastinje odgovara), te su uslovi za život i rast riba (i ciprinida i grabljivica) u njemu veoma dobri. Ubedljivo najbrojnija ribolovno zanimljiva vrsta je babuška, ali ima dosta i bodorke i crvenperke, koje su uz to prilično krupne za naše uslove. Ni šaran nije redak, premda se, istini za volju, najčešće love sitniji primerci, od oko 1 kg, a kao i u mnogim drugim ravničarskim sporotekućim vodama, ima mnogo dosadnog cverglana, ali on srećom, kada su ciprinidi aktivni, ne smeta previše, tj. retko dođe na udicu.
IPAK, U SVEM TOM MNOŠTVU meni je na Bosutu babuška ciljana vrsta. U prvoj polovini proleća se ona mresti, te prilazi obali i zavlači se u priobalnu vegetaciju. Najefikasnije se peca na plovak, za šta ja koristim »direktaše« (štapove bez vođica) duge 5 i 6 m. Iako se lovi blizu obale, na daljini od samo 6-7 m, upotrebljavam plovke nosivosti 3 g, koje maksimalno opteretim – toliko da im iz vode viri samo antena. Tako postižem da mamac brzo potone do dna, gde se babuška hrani, dok istovremeno izbegavam dosadnu beovicu, koje ima veoma mnogo, a hranu traži u gornjem i srednjem sloju vode.
U ovom periodu na gorepomenutoj daljini od obale dubina je od 1,8 do 2 m, tj. Bosut je znatno viši nego leti, kada na 6-7 m od obale najčešće nema više od 60 cm dubine. Sistem podesim tako da mi mamac bude na samom dnu a najlon zategnut, pa vidim i najmanja pomeranja plovka kada riba krene da uzima mamac.
UVEK ZA OVAKVO PECANJE nosim dva štapa, od kojih mi je na jednom manja udica, veličine 12 ili 14, a na drugom nešto veća – No. 8 ili 10. Razlog takvog pristupa veoma je jednostavan – često se dešava da riba pipavo uzima mamac i tada veća udica nije najbolje rešenje. Zato nakon početnog hranjenja zabacim sisteme sa tim udicama različitih veličina, pa gledam da li nešto od ta dva ribi više odgovara. Kada utvrdim kako stoje stvari, vadim drugi štap. Ovde riba, naime, najčešće tako radi da je na dva štapa teško pecati, a i teren je malo nezgodan, pa se sistemi često kače za priobalnu vegetaciju ili pak međusobno mrse ako su zabačeni jedan blizu drugog i na istu daljinu.
MANA MANJE UDICE je to što su spadanja babuški i njihovi promašaji češći nego sa većom udicom, ali nekad je to naprosto jedino logično... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 586-)