Hidrološka situacija kakvu nismo imali godinama, sa natprosečno visokim vodostajima mnogih reka tokom celog proleća, naterala je brojne ljubitelje najlakših varijanti varaličarenja da traže nove pozicije i pristupe, ali i da se prisete nekih na kojima odavno nisu lovili. Na jednoj takvoj lokaciji naš saradnik našao je neočekivano mnogo lepih smuđeva zainteresovanih za jelo
Proleće za nama obeležile su dugotrajne visoke vode, koje će se dugoročno gledajući odlično odraziti na stanje ribljeg fonda jer su omogućile uspešan mrest praktično svih ribljih vrsta, ali su istovremeno bile krajnje nepovoljne za pecanje u maju i junu, kada su uslovi malo gde bili dobri, bar u Braničevskom okrugu i njegovoj okolini.
MOZGAJUĆI O TOME GDE BISMO mogli da makar na sat-dva odemo i na varalicu upecamo bar neku ribicu, meni i mom sinu na pamet je padao jedino Kostolački dunavac, koji je nekada i u uslovima visokih vodostaja davao bucova i bandara. Međutim, sada na toj lepoj vodi vlada svojevrsno varaličarsko mrtvilo, budući da se ribolov praktično sveo na pecanje tolstolobika, bilo na legalne načine ili »grabuljanjem« (»grebanjem«). Nekoliko izlazaka kod pumpe i na plažu donelo nam je tek jednog lepog protfiša, koga je moj sin Aleksa prevario na Mada tvič (koji je Zaječarac Dejan Madić, naš stari drugar, napravio za mlavske pastrmke), te nekoliko sasvim sitnih grgeča, »iščačkanih« na jedvite jade, na minijaturne gumice.
Velika Morava je u drugoj polovini juna bila samo metar niža nego tokom poplava 2014. godine, sve šljunkare, stara rečna korita i ostale zatvorene vode u okolini bile su već dugo toliko visoke da im je pristup bio otežan ili onemogućen, a Mlava je svako malo pretila da će poplaviti Žagubicu i Petrovac, pa smo bili vrlo blizu odluke da konačno odustanemo od uzaludnih pokušaja da pronađemo mesto na kome bismo ipak mogli da pecamo i ponešto upecamo.
TADA MI JE, SREĆOM, PALA na pamet jedna zanimljiva pozicija na Dunavu nedaleko od Kostolca, koja je malom broju lokalnih ribolovaca bila svojevremeno poznata po tome što smuđa iz nekog razloga daje samo po visokoj vodi. Naime, u uslovima normalnog (niskog) vodostaja, na tom mestu sa kamenitim dnom smo leti i tokom jeseni ponekad uživali pecajući ultralajt opremom sitne bucove, bandare i pokojeg krupnog »peša« (glavoča), a u par navrata smo na plovak lepo prošli i u lovu krupne bodorke i babuške pored trave, ali smuđ je dolazio samo kada je nivo bio iznad proseka.
Ipak, prvi izlazak na ovu lokaciju bio je potpuni fijasko, budući da je Dunav tih dana uz desnu obalu nosio ogromne količine granja, panjeva, plastičnih flaša i raznog drugog otpada, zbog čega je pecanje bilo apsolutno nemoguće.
ALI SVEGA NEKOLIKO DANA KASNIJE voda se iščistila, pa smo premda je već bila opala za više od metra, tako da nije bilo osnova za velika očekivanja, rešili da okušamo sreću. I pokazalo se da je ta odluka bila veoma dobra!
Prvog smuđarka upecao je Aleksa, pokušavajući da proceni da li je olovna glavica od pet grama dovoljno teška da se šedić od 5 cm spusti do dna i klasičnim džigovanjem vodi preko krupnog kamenja u priobalju. Iako je merio jedva 30 cm, ovaj mališa nas je posle dugog ribolovačkog posta veoma obradovao.
»Nastavi ti da džiguješ, a ja ću probati na voblere, pa ćemo videti koja je tehnika efikasnija«, rekao sam sinu i na kopčicu okačio jedan od Madinih tvičeva. Zabacio sam uzvodno i pomerio se na sam nizvodni kraj pozicije kako bih mogao da provučem varalicu neposredno uz obalu, iznad kamenja koje bi po normalnoj letnjoj vodi bilo skoro sasvim na suvom. »Tvičkajući« (tj. kratko trzajući vobler pokretima zgloba šake u kojoj sam držao varaličarac), na dužini štapa sam osetio zastajanje varalice kao da sam zapeo za nešto, ali sam refleksno dao kontru i istog časa shvatio da i ja imam ribu! »Brat blizanac« onog prvog smuđarka vraćen je u mutnjikavi Dunav bez fotografisanja; za njim je usledio poletarac od 150-200 g, da bi zatim došao jedan lepši, kome je tek par centimetara nedostajalo da bude u meri...
»Opa! Ovaj je dobar!« – viknuo je Aleksa, koji je u međuvremenu i sam prešao na voblere... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 588-)