Delovi salmonidnih voda na kojima je ribolov dozvoljen samo klasičnim mušičarenjem trebalo je da posluže popravljanju brojnosti potočne pastrmke kod nas i povećanju njene prosečne veličine. Da li se u praksi dešava baš to ili nešto potpuno drugačije?
Evo me na Crnici. S namerom dođoh u ovaj prirodni raj, a da li i ribolovački... hm, o tome će biti reči u nastavku ovog teksta u kom ću izneti svoje mišljenje o temi mušičarskih revira u Srbiji. Da ne bude ni najmanjeg nesporazuma, za mene su stvari po tom pitanju jasne, tj. smatram da uopšte ne funkcionišu onako kako je zamišljeno i da mušičarski reviri ne da nisu rešili problem zbog kog se formiraju (zaštite salmonidnih vrsta riba) nego ga povećavaju.
ZAKONOM O ZAŠTITI I ODRŽIVOM korišćenju ribljeg fonda još 2009. godine korisnicima ribarskih područja data je mogućnost da i za vode koje nisu u sastavu zaštićenih područja traže izdvajanje iz ribarskog područja, te da za pecanje na njima, po specifičnom režimu koji sami odrede (a resorno ministarstvo odobri), naplaćuju dodatne dozvole. Početno rešenje je posle izvesnog vremena promenjeno u tom smislu da po ovom osnovu iz RP izuzete mogu biti samo vode (tj. njihovi delovi) nastanjene autohtonim vrstama riba, što je praktično ograničilo izdvajanje na pastrmske vodotoke, jer jedino tu nema alohtonih vrsta, ali je korisnicima ostavljena i mogućnost da u okviru zaštićenih područja na nekim delovima voda ili celim vodama proglase revire sa posebnim režimom ribolova.
SASVIM JE JASNO DA NEMA SPORA ni oko toga da atraktivne vode postoje niti oko toga da su korisnici uvek zainteresovani za mogućnost da po tom osnovu ostvare dodatni prihod, ali pouzdano znam da nisam jedini ovdašnji ribolovac koji misli da je problematično to što se na pastrmkom nastanjenim tekućicama u revirima praktično bez izuzetka dozvoljava ribolov samo klasičnim mušičarskim pristupom i priborom. Naravno, na ovo će mnogi zagovornici takvog rešenja odgovoriti da je i u mnogim drugim zemljama na nekim pastrmskim vodama jedini dozvoljen način ribolova mušičarenje, ali će većina njih svesno ignorisati činjenicu da ima i zemalja u kojima je na salmonidnim ribama veoma bogatim vodama dozvoljeno i mušičarenje i varaličarenje, a ima i onih u kojima se pastrmka može udicom za usta pecati i na prirodni mamac (naravno, uz poštovanje dozvoljenog vremena za ribolov, te eventualne minimalne mere i dnevne količine ulova – ukoliko je odnošenje ribe dozvoljeno). Kraće rečeno, po ovom pitanju smatram neumesnim stalno selektivno pozivanje na one primere iz inostranstva koji idu u korist onom ko se na njih poziva a ignorisanje svih drugačijih. Ako je zajednički interes mušičara i varaličara koji vole lov pastrmke održanje i unapređenje ribljeg fonda te vrste i voda u kojima ona živi, onda verujem da samo zajedničkim snagama i naporom i možemo učiniti nešto konkretno da se stanje koje nije sjajno popravi i da se izbegne sve dublje tonjenje u problem iz kog će biti sve teže izvući se što duže budemo odbijali da se s njim suočimo!
DA ME KOLEGE MUŠIČARI ne bi pogrešno shvatili, iako stojim iza toga da su previše reka »uzeli za sebe«, pravdajući to pričom o posebnosti njihove tehnike u odnosu na ostale (koja po mom uverenju ne postoji), ne vidim direktan problem u njima, budući da mušičarskih revira ne bi bilo da u tome nisu neki interes videli korisnici voda. I tu leži srž problema, koji je neki kolega na jednom mušičarskom forumu odlično definisao stavom da je varaličarima i mušičarima podmetnuto međusobno okrivljavanje za stanje ribljeg fonda na salmonidnim vodama, za šta su isključivo odgovornu korisnici RP!
Zakonom je, naime, tačno definisano koja su prava i obaveze korisnika kada su reviri u pitanju – od postavljanja tabli sa obaveštenjem da se ribolovac nalazi na području revira, koje moraju biti na oba kraja dela reke na posebnom režimu, preko redovne kontrole ribolova i drugih aktivnosti, do donošenja i sprovođenja ostalih mera zaštite ribljeg fonda, koje mogu (a ne moraju) uključivati i poribljavanje. Međutim, na mnogim revirima nije se odmaklo od postavljanja tabli na ulazu i izlazu!
I ZATO, KADA ODETE NA NEKI od mušičarskih revira, lako vam se može desiti da ne sretnete ribočuvara, ali ćete zato vrlo verovatno naići na 10 plovkaroša, pet varaličara i jednog ili nijednog mušičara. I mada znam koliko generalizacije mogu da budu opasne, ne mogu da ne primetim da moja iskustva govore da kod većine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 590-)