Iako je odavno poznato da za bucova površinske varalice mogu biti izuzetno efikasne, one se kod nas srazmerno malo koriste u lovu jedinog isključivog grabljivca među ciprinidima. Ovaj deo sezone odličan je za ovladavanje tom varijantom lova veštačkim mamcima i za maksimalno uživanje u njoj
Lov bucova površincima nesumnjivo je najmanje popularna tehnika među srpskim bucovdžijama. Iako se ta slika ubrzano menja, još uvek ćete videti veoma malo varaličara koji ovu sve popularniju grabljivicu love varalicama koje se kreću po samoj površini vode, naročito u poređenju sa brojem onih koji love na najjednostavniji način – glavinjarama ili pilkerima. Uveren sam, međutim, da je vrhunac lova bucova upravo njegov udarac na površinca, a to je doživljaj koji mnogima nedostaje jer nemaju dovoljno dodira sa ovom tehnikom. Stoga ću sa čitaocima podeliti svoja iskustva.
KADA LOVITI POVRŠINCIMA? Mnogo sam eksperimentisao u pokušaju da ustanovim u kakvom su odnosu temperatura vode i rad bucova na površince i zaključak je sledeći: na Savi, Dunavu, Tamišu, Tisi i sličnim srpskim tekućicama, minimalne su šanse da bucova dobijete pre polovine aprila i nakon kraja oktobra. Iako se i to dešava, potrebno je da se u preostalom delu godine poklope mnogi povoljni parametri da bi se bucov uspešno lovio površincima (topao dan bez vetra, još uvek ili već topla voda, više vezanih rauba na površini itd.). Dobro je poznato da je najbolji trenutak za bacanje površinaca upravo vreme raubovanja, ali mi se neretko dešavalo da bucov halapljivo grabi varalicu iako rauba još uopšte nema, naročito u cik zore.
Često mi postavljaju pitanje i da li se bucov na površince može loviti noću. Može, ali su neophodna dva preduslova: da je leto i da određene svetlosti ipak ima. To može biti svetlost sa mostova, bandera i svetiljki uz vodu i slično, ali je ponekad dovoljna i jaka mesečina. Kao i pri noćnom lovu bucova voblerima, naoružajte se strpljenjem, jer će se desiti da po mraku imate mnogo promašaja i nerealizovanih udaraca, a ponekad ćete uprkos »dobrom radu« ostati bez ijednog upecanog »bukadžije«.
KOJE POVRŠINCE BACATI? Ovo je, naravno, ključno pitanje. Na njega ne postoji univerzalni odgovor, već se do njega mora svaki put iznova doći na vodi. Dakle, odbacite uobičajene priče tipa »ovde udara samo na zare«, itd. U cugu ćemo vrlo brzo otkriti koji je površinac lovan, naročito ako precizno pogađamo raube. Jasno je da takvi trenuci zahtevaju hitru izmenu površinaca, što znači da nam kutije moraju biti nadohvat ruke, neretko otvorene i poređane tako da što pre pronađemo odgovarajuću varalicu. Gotovo da nema površinca na koji ne možemo uloviti bucova, dolaze u obzir skoro svi – počevši od onih koji idu pravolinijski po površini vode, preko zara sa karakterističnim cikcak kretanjem, do bučnih popera i propeleraca.
POVRŠINCI PRAVOLINIJSKOG KRETANJA (slika 1) imaju po pravilu sasvim tanko i ravno telo i gotovo neprimetnu vibraciju u vodi. Nesumnjivo su najpopularniji oni japanske izrade, od kojih među našim ribolovcima veliki broj poklonika, sasvim zasluženo, imaju dva modela firme Duo – Bay Ruf Manic i Manic Fish. Prvi, tanjeg tela i finije vibracije, meni je omiljeniji i na njega sam ulovio ogroman broj bucova, čak i na najdrečavije dekore. Drugi model je popularniji među srpskim bucovdžijama jer omogućava dalji izbačaj zbog veće težine. Obe varalice su zapravo tonuće u mirovanju, što čini da tonu pri naglom zaustavljanju, a to je upravo trenutak u kojem bucov silovito udara. Pazite, međutim, da tako ih prezentujući na plićim terenima ne zakačite varalicu za dno. Zastajanje, dakle, mora biti sasvim kratko. Brzina povlačenja ovih i sličnih površinaca, po mom iskustvu, obrnuto je srazmerna brzini toka: što je tok brži, ove ćemo površince povlačiti sporije, i obrnuto... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 590-)