Ovo po vremenskim prilikama atipično leto donelo je mnogo ribolovačkih izazova i često neobično ponašanje raznih vrsta riba. Ni klen po tom pitanju nije izuzetak, pa nije čudno što se mnogi klenaroši sa juga Srbije i iz centralnih delova zemlje žale na rezultate u potrazi za ovom ribom poslednjih meseci, dok neki drugi istovremeno često dobijaju i vrlo krupne komade
Dugo očekivana klenaroška sezona na Južnoj Moravi na širem području Leskovca je ove godine dobrano zakasnila, pre svega zbog nepovoljnih hidroloških prilika. Na dudinju nismo uopšte pecali i tek početkom jula smo moje kolege koje vole lov na plovak i voće i ja krenuli u potragu za glavonjama na omiljeni letnji mamac – višnju.
TO NIJE BILO NIMALO lako, jer je zbog obilnih prolećnih padavina i velike količine snega na okolnim planinama vodostaj Vlasinskog jezera već duže vreme na maksimumu, a on direktno utiče na nivo Južne Morave i na njene poraste i opadanje, budući da se voda ispušta preko reke Vrle, na kojoj je nekoliko hidroelektrana. Ti praktično svakodnevni porasti dosta otežavaju ribolov, tj. mnogo skraćuju periode u toku dana u kojima se može očekivati aktivnost ribe. Primera radi, ako se opredelimo za pecanje u klisurskom delu Južne Morave kod mesta Momin kamen ili Džep, nedaleko od Vladičinog Hana, od pet sati ujutru imamo minimalan vodostaj, koji je idealan, ali već u 7 č, zbog velikog dotoka vode kroz Vrlu, Južna Morava naglo naraste za 30-40 cm, što je za klisurski deo reke velika vrednost, pa tu više nemamo šta da tražimo. A ako odemo nekih 60 km nizvodno odatle, na takođe potencijalno izdašne terene kod mesta Lokošnica i Razgojna, ujutru nas »uhvati« večernji porast, koji tamo tek tada stigne, te opet nemamo ništa više vremena za izgledan ribolov nego u klisuri.
DA STVARI BUDU JOŠ GORE, ova godina je izuzetno loša što se tiče klena – desetak mojih drugova isto kao i ja primetilo je da su veći klenovi veoma slabo aktivni i pecaju se sporadično i na voće i na druge mamce (nije naročito dobre rezultate dala ni »vožnja« zrna šećerca uz prihranjivanje takvim kukuruzom pomoću praćke). Istina, bilo je tu i tamo i nešto krupnih komada, ali je trebalo dosta prepešačiti i biti uporan, a više od dve-tri ribe na jednom mestu bilo je veoma teško upecati.
Jedan od mogućih razloga možda leži i u tome što se mrest klena po svoj prilici ove godine potpuno poremetio usled dugog perioda veoma visokog vodostaja Južne Morave, izazvanog obilnim padavinama. Naime, na samom kraju jula od 10 uhvaćenih klenova na mojim terenima osam je ispuštalo mleč, što znači da je parenje debelo okasnilo, pa i da će možda sasvim izostati, a poznato je da je jedna od posledica takvog razvoja događaja i slab apetit polno zrelih riba u periodu nakon što je trebalo da izbace reproduktivni materijal i produže vrstu.
ALI AKO SAM U NEČEMU istrajan, onda je to traženje krupnih klenova. Izlasci na deo reke par kilometara nizvodno od Vladičinog Hana, kod mesta Momin kamen, doneli su mi nekoliko lepih komada, a potom sam imao i jedno baš dobro pecanje, tj. polusatni cug tokom kog mi se javilo dvadesetak klenova, i to udarajući bukvalno u jednoj istoj tački, što je inače karakteristično za skobalja. Naravno, to se desilo u nedelju – jedini dan u sedmici kada je vodostaj Južne Morave konstantno mali, tj. ne raste, jer iz nekog razloga tada nema ispuštanja vode iz Vlasinskog jezera, pa imamo ceo dan na raspolaganju za pretraživanje izglednih pozicija i nadmudrivanje sa aktivnim klenovima.
TAKTIKA KOJA MI JE DALA rezultat nije komplikovana, ali je fizički zahtevna – u kombinezonu do grudi uđem u vodu na odabranom mestu i onda po nekoliko kilometara idem kroz reku bez izlaženja na obalu, stajući na svakom izglednom mestu tako da na njemu mogu da plasiram mamac pod uglom koji mi se čini idealnim.
Budući da očekujem (i dobijam) i velike klenove, koristim robustan pribor – 6 metara dug bolonjez Shimano Speedmaster AX TE 6, s kojim bez straha da će se polomiti ili da će neki deo sistema popustiti mogu na snagu da pariram i »glavonjama« od preko 2 kg... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 591-)