U nepreglednom šarenilu štapova raznih dužina, težina bacanja, akcija i namena ni najiskusniji ribolovci ne mogu uvek da se snađu lako i brzo, a još je to teže kolegama sa kraćim stažom. Iako je izbor u svakom konkretnom slučaju bar delom i rezultat ličnih sklonosti a ne bilo kakvih objektivnih kriterijuma, ipak o ponečemu treba i razmisliti pre kupovine novog varaličarca
Jedno od najčešćih pitanja koja početnici ili manje iskusni varaličari postavljaju na društvenim mrežama u grupama koje okupljaju ljubitelje lova grabljivica veštačkim mamcima otprilike glasi: Koji mi štap za smuđa i štuku (bucova, soma, bandara, klena...) preporučujete, a da košta do 7.000 dinara? Pritom, retko će ko od onih koje traže preporuku navesti bar još neki detalj koji bi mogao pomoći da se pruži precizniji i korisniji odgovor, pa onaj ko želi da kolegu posavetuje informacije o tehnici i veštačkim mamcima koje najčešće koristi, terenima na kakvima uglavnom peca i sličnim važnim pojedinostima eventualno može dobiti tek posle postavljenih potpitanja a neretko čak ni tada. Uzgred, često se dešava i da ribolovac tek nakon što kupi štap krene da na internetu zapitkuje iskusnije kolege o njemu, i to mahom tako što posle navođenja naziva, modela i specifikacija napiše samo još jednu reč: »Mišljenje?« (što svakoga ko iole razmišlja neminovno vodi ka zapitanosti o logičnosti takvog redosleda poteza).
Da stvar bude komplikovanija, i iskusni ribolovci koji imaju iskrenu želju da pomognu ponekad mogu više da odmognu, jer model koji je za nekoga po svemu idealan za nekog drugog može iz veoma različitih razloga biti potpuno neodgovarajući. A prilikom izbora kupac ispravnu odluku neće nužno doneti ni ako se previše osloni na kataloške podatke, tekstove, prikaze ili popularne video-klipove objavljene na internetu. Istina, to mogu biti vrlo korisne smernice, ali konačni sud bi trebalo doneti tek nakon što štap vidimo uživo, tj. uzmemo ga u ruke. Tekstom koji sledi probaću da ukažem na to o čemu sve treba voditi računa kada sebi biramo štap za varaličarenje.
BUDŽET JE SVAKAKO VEOMA važna stavka. Pravilo »ako ne znaš šta je dobro, kupi skupo« važi i ovde, ali ga nipošto ne treba posmatrati kao »sveto pismo«. Uzmimo, na primer, neki vrhunski štap za džigovanje smuđa na velikim rekama, koji može da košta i više stotina evra. Takva »motka«, koju bi skoro svaki smuđaroš sa Dunava, Save ili Tise poželeo, gotovo je neupotrebljiva za varaličarenje štuke na stajaćim vodama, čak i ako bi njena težina bacanja bila odgovarajuća, pre svega zato što bismo zbog »ljute« vršne akcije takvog štapa gubili mnogo štuka, a slično je i sa mnogim drugim skupim (i nesporno za nešto izuzetno dobrim) modelima uskog spektra primene.
S druge strane, zahvaljujući razvoju tehnologije i ekspanziji proizvodnje svega i svačega pa i ribolovačke opreme u Kini i ostalim azijskim zemljama, dobar pribor više nije skup kao nekada, pa danas nesporno kvalitetne štapove možemo kupiti i za... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 591-)