Jedna od teorija oko kojih se varaličari najmanje spore jeste ta da u uslovima dobre vidljivosti (u bistroj vodi i po sunčanom vremenu) treba bacati veštačke mamce u prirodnim i neupadljivim dekorima, dok one upadljive treba ribi nuditi u mutnoj vodi, po mraku i oblačnom vremenu. Ovog puta, međutim, potpuno suprotan pristup rezultirao je odličnim ulovom
Jako je dobro što postoje detalji u ribolovu koje ne umemo da objasnimo, što još uvek ne razumemo baš sve u vezi s tim zašto je riba radila ili nije radila, zašto je napadala baš tu varalicu a ne neku drugu, zašto taj dekor a ne neki drugi... Mada sam pola veka na vodi sa štapom u ruci, mnogo je i danas događaja koji ruše moja znanja i iskustva.
JEDNO TAKVO IZNENAĐENJE koje čoveka navodi na preispitivanje sopstvenih uverenja priredio mi je Ibar u periodu od 3. do 5. avgusta. Iako je sva tri dana temperatura bila previsoka, prva dva dana 34 i 36 stepeni, iako je nebo bilo bez oblačka, klen je na prelepom Ibru bio aktivan. Ustanovio sam to već prvo popodne, pecajući usred Mataruške Banje, na terenima oko poznatog mosta. Sasvim bistra voda i jaka struja delovale su obećavajuće, a krenuo sam u pretraživanje terena bacajući moje omiljene japanske i domaće kruškice u natur-dekorima. Ražličite prirodne dekore uvek forsiram u sasvim bistroj vodi, što odgovara i svim savetima koje možete pročitati.
Ovoga puta, međutim, klenovi su mi i bliže obali, pri paralelnim zabačajima nizvodno, i daleko od nje, pri bacanju pod uglom od 90 stepeni, voblere napadali retko i neagresivno, tako da ih nisam mogao zakačiti. Menjao sam modele, ali je rezultat bio isti.
Konačno sam se odlučio na nelogičan potez: po jakom suncu i bistroj vodi stavio sam drečavi dekor voblera koji sam prethodno bacao u prirodnoj varijanti i – odmah počeo da dobijam klenove.
SVE JE OVO BILA SAMO POPODNEVNA priprema za sutrašnje prepodnevno pecanje, koje je trebalo da bude centralno. Naime, prijatelj Miško iz Mataruške Banje me je 4. avgusta svojim legendarnim GAZ-om (boja mu se uklapala u dekore mojih voblera) tačno u pet sati, u cik zore, isporučio na mesta na kojima do tada nisam lovio. Našao sam se u pravom raju: tereni od Crne Reke pa do Mataruga primer su prelepe vode za lov klena varalicama jer se tok neprekidno menja, prelazeći iz brzaka u tišake, i obrnuto.
I ovoga puta počeo sam oprobanim pristupom, birajući voblere u prirodnim dekorima, ali su ih klenovi opet bezvoljno napadali i redovno spadali sa udice. Vratio sam se agresivnim dekorima i ponovo počeo uživati u snažnim udarcima i prelepoj borbi u brzoj vodi. Iako klenovi nisu bili... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 591-)