Čekajući (bočni) vetar

Buj­na vo­de­na ve­ge­ta­ci­ja i uvek glad­ni cver­gla­ni uz ko­mar­ce i ve­li­ke vru­ći­ne naj­ve­ći su let­nji ne­pri­ja­te­lji ri­bo­lo­va­ca. A dok vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re i agre­siv­ne le­te­će kr­vo­pi­je ni­su ni­ma­lo pri­jat­ni ali ne uti­ču di­rekt­no na uspeh u pe­ca­nju, pa­tu­lja­sto som­če i obi­lje »me­ša­ne« sa­la­te u vo­di mo­gu i te ka­ko po­kva­ri­ti i uži­va­nje i uma­nji­ti ulov. Ipak, uz ma­lo tru­da i sre­će naš sa­rad­nik na­šao je ne­dav­no do­bit­nu tak­ti­ku

Ne­de­lju da­na ovo­go­di­šnjeg od­mo­ra pro­veo sam po­čet­kom av­gu­sta u Ju­žno­ba­nat­skom okru­gu. Su­pru­ga i ja bi­li smo sme­šte­ni u Be­loj Cr­kvi, ali sam već pr­vog da­na shva­tio da zbog ve­li­kog bro­ja ku­pa­ča ri­bo­lov ni na tzv. Glav­nom ni na Vra­čev­gaj­skom je­ze­ru, ko­ja su mi bi­la naj­bli­ža, ne bi bio us­pe­šan, a pi­ta­nje je da li bi uop­šte bio i mo­guć, pa sam od ide­je da tu pe­cam od­mah od­u­stao.

ZA­TO SAM VEĆ NA­RED­NOG ju­tra po­šao u po­tra­gu za ne­kim dru­gim te­re­nom. Pr­va so­lu­ci­ja bio mi je Du­nav, ali je on tih da­na bio u po­ra­stu, pa sam se za­pu­tio na ka­nal Du­nav–Ti­sa–Du­nav. Još dok sam pre­la­zio most kod Kaj­ta­so­va, idu­ći ka Be­loj Cr­kvi, vi­deo sam da je vo­da ce­lim to­kom i le­vo i de­sno pre­kri­ve­na ze­le­nim te­pi­hom tra­ve i so­či­vi­ce. Ali ka­ko je bez ob­zi­ra na to bi­lo i mno­go kam­pe­ra na de­lu »uz­vod­no« od mo­sta (da­ljem od Du­na­va) i do­sta ri­bo­lo­va­ca »niz­vod­no«, spu­stio sam se na oba­lu, da is­pi­tam si­tu­a­ci­ju i iz pr­ve ru­ke do­bi­jem even­tu­al­ne pre­po­ru­ke.

Iako je sun­ce bi­lo vr­lo ja­ko, svi su str­plji­vo se­de­li na svo­jim po­zi­ci­ja­ma i če­ka­li da se ka­nal raš­či­sti od tra­ve. Me­ni ni­je de­lo­va­lo re­al­no da će se to br­zo do­go­di­ti, pa smo kre­nu­li ko­li­ma niz­vod­ni­je. Si­tu­a­ci­ja je i tu bi­la vr­lo slič­na kao bli­zu mo­sta, ali sam na jed­noj bla­goj kri­vi­ni na­šao ma­li po­jas či­ste vo­de, do­vo­ljan da mo­gu da za­ba­cu­jem u nje­ga, a na oba­li je jed­na ve­li­ka vr­ba pra­vi­la le­pu hla­do­vi­nu, pa smo se bez pre­mi­šlja­nja tu sme­sti­li.

DOK SAM PRI­PRE­MAO DVA FI­DER šta­pa i mon­ti­rao si­ste­me na njih, boč­ni ve­tar je na tom de­lu ka­na­la ote­rao ve­ći deo tra­ve na su­prot­nu oba­lu, pa sam se una­pred ob­ra­do­vao do­brom ri­bo­lov­nom da­nu, ko­ji je po sve­mu su­de­ći bio u iz­gle­du. Me­đu­tim, na­kon po­čet­nog hra­nje­nja na da­lji­ni od 30 m, u sva­kom za­ba­ča­ju do­bi­jao sam sa­mo cver­gla­ne na cr­vi­će, pa sam br­zo gu­bio vo­lju za pe­ca­njem raz­mi­šlja­ju­ći o to­me ka­ko mi ne bi ni­ma­lo pri­ja­lo da na­kon pre­đe­nih 250 km od ku­će lo­vim te ma­le bo­dlji­ka­ve na­pa­sni­ke.

U na­sto­ja­nju da ih iz­beg­nem, na udi­ce na oba šta­pa sam na­ta­kao po dva zr­na še­ćer­ca, i ka­ko ni­sam oče­ki­vao da će na taj pri­lič­no ga­ba­ri­tan bilj­ni ma­mac br­zo bi­ti ne­kih de­ša­va­nja, re­kao sam su­pru­zi da pa­zi na šta­po­ve, a ja sam sa va­ra­li­čar­cem kre­nuo da una­o­ko­lo ju­rim bu­co­va, ko­ji je po naj­ja­čem sun­cu ga­njao sit­nu ri­bu na po­vr­ši­ni.

NA­KON PET­NA­E­STAK MI­NU­TA ČUO SAM ka­ko me su­pru­ga do­zi­va i do­tr­čao sam do nje, a ona je u tom mo­men­tu sva sreć­na iz­vu­kla le­pu ba­bu­šku, s ko­jom sam je i sli­kao. On­da sam ja »pre­u­zeo kon­tro­lu« nad šta­po­vi­ma, tj. na­sta­vio da de­žu­ram po­red njih, ali ka­ko ne­ko vre­me ni­je bi­lo de­ša­va­nja, opet sam se pri­vre­me­no ma­lo od­ma­kao, ras­pa­lio ro­štilj i iz hla­do­vi­ne po­sma­trao vr­ho­ve. Is­po­sta­vi­lo se da to uop­šte ni­je bio loš po­tez, jer sam osim de­se­tak cver­gla­na uhva­tio i pet ba­bu­ški pre ne­go što je po­sta­lo to­li­ko vru­će da vi­še ni u hla­du ni­je bi­lo pri­jat­no, pa smo se br­zo spa­ko­va­li i oti­šli na ku­pa­nje i osve­že­nje na Glav­nom be­lo­cr­kvan­skom je­ze­ru.

SLE­DE­ĆEG JU­TRA PO­RA­NIO SAM NA ISTO me­sto na ka­na­lu i opet se od­lu­čio za pe­ca­nje na is­toj da­lji­ni kao pret­hod­nog da­na, ra­ču­na­ju­ći na to da sam for­mi­rao ne­ko hra­ni­li­šte na ko­je bi ka­kva ri­ba mo­gla br­zo do­ći... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 592-)