Jedna od najvećih draži ultralajt varaličarenja bez sumnje je u tome što ribolovac ima mogućnost da čestim izlascima na kojima lovi dvocifreni broj riba proveri efikasnost raznih pristupa, varalica i načina vođenja, te da mnogo nauči o ribi koju lovi, na taj način brzo šireći sopstvene vidike. U ovom slučaju su čista znatiželja i sklonost ka eksperimentisanju dovele do otkrića dve izuzetno efikasne vrste varalica za lepe grgeče
Otkako su pre skoro 15 godina počeli da love grgeče (bandare) na male silikonske varalice, moji prijatelji sa Vlasinskog jezera uglavnom su koristili džig udice sa olovnim glavama teškim od 2 do 3 grama. To je bilo vrlo produktivno – donosilo je odlične ulove u raznim varijantama, bilo da je džig pomenute težine u kombinaciji sa malim šedom (od 4-5 cm) bio jedini veštački mamac, bilo da se iznad njega nalazio još jedan, najčešće manji, te na manjoj udici od one na kojoj je bila »glavna« varalica i sa manjim otežanjem (najčešće od 1 g).
NEŠTO KASNIJE SU U MASOVNIJU upotrebu na ovoj vodi ušli i sistemi sa nevelikom silikonskom glavinjarom (teškom od 3 do 8 g) kao glavnim mamcem i strimerom (ili znatno ređe malim silikoncem) na kratkom bočnom predvezu 30-40 cm iznad nje. Efikasnost tog pristupa sa glavinjarama me je i navela da u septembru 2020, kada sam se našao na jezeru radi lova bandara, probam da malo eksperimentišem sa silikoncima na težim glavama, jer mi se činilo logičnim da bi se bandar – ako se već odlično hvata na glavinjare od 6-7 g – mogao dobijati i na džigove slične težine, bar kada je riba aktivna i ne traži sasvim lagano vođenje u površinskom sloju i sporo tonjenje varalica.
Već posle desetak zabačaja tog »ekstremno teškog« sistema pokazalo se da nisam pogrešio. Pronašao sam, štaviše (postupajući po principu često šaljivo opisivanom kao »neznanje udruženo sa samopouzdanjem«), veoma efikasan način lova vlasinskih grgeča. Naime, na dva silikonca, od kojih je onaj na kraju strune bio na udici sa džig glavom od 5 g, a drugi na bočnom predvezu i manjoj udici sa glavom od oko 1 g, u za nijansu većoj dubini od one na kojoj je većina vlasinskih »bandardžija« tada lovila džigovima od 2-3 g, otkrio sam za jelo raspoložene grgeče zavidne prosečne težine i neretko hvatao i po dva istovremeno, a već prvog dana imao i nekoliko štuka (među kojima je bila i bar jedna merašica), što je u pecanju ultralakim priborom uvek poseban izazov i zadovoljstvo.
Moj prijatelj Dušan Momčilović Čubra (stalni saradnik Ribolova od prvog broja), zahvaljujući čijoj sistematičnosti i poznavanju jezera ali i tehnika ribolova i navika raznih riba sam mnogo toga naučio, kasnije mi je rekao da je nakon tih par dana uspešnog pecanja na gore opisani način praktično momentalno duplirana maksimalna težina džigova korišćenih za »grgečarenje« na jezeru, što je donelo i izvesnu promenu u pristupu lovu bandara, naročito na dubljim mestima, kao i onda kada je ova riba zainteresovana za jelo ali se ne nalazi u gornjem sloju vode već malo iznad dna ili na njemu.
PROŠLE GODINE NA JESEN su Stanislav Momčilović i Momčilo Pešić Moša, dvojica iskusnih varaličara za svoje godine neobično sklonih eksperimentisanju i širenju vlastitih ribolovačkih vidika, počeli da u lovu bandara isprobavaju male pilkere namenjene lakom morskom džigovanju sa obale. Najpre su ih koristili za vertikalno džigovanje, a od ove godine i za spining (tj. za zabacivanje i privlačenje), i u obe varijante postigli su iznenađujuće dobre rezultate. Najpre su lovili na pilkere od 7 g, a kada su istrošili prvu zalihu (tj. pokidali sve modele te težine), Moša je počeo da forsira modele od 10 g, najčešće u kombinaciji sa strimerom na bočnom predvezu, te je poslednjih meseci postizao odlične rezultate. Najbolje se pokazala uslovno rečeno srednje agresivna prezentacija, sa kratkim i ne previše žustrim trzajima, uz pomeranje vrha štapa od 30-40 cm i potom puštanje pilkera da koji sekund tone; udarci su bili otprilike podjednako česti u toku poniranja i fazi privlačenja varalice.
KADA SAM PRE OKO mesec dana opet na Vlasini ciljano lovio bandara ultralakim varaličarenjem, uverio sam se iz prve ruke koliko je efikasan taj Mošin pristup, iako naoko ekstreman zbog korišćenja varalica od 10 g, koje su nam se svima činile previše teškim. Iz istog čamca smo istovremeno pecali i na glavinjare od 6-7 g sa strimerom na bočnom predvezu i na silikonce na glavama od 4-5 g i sl., ali je u najvećem delu dana Moša lovio bolje od nas – i više grgeča i veće prosečne težine, a mi ostali smo tek pred mrak prolazili nešto bolje, kada su bandari počeli da se dižu u gornji sloj vode i da reaguju na manje agresivnu prezentaciju.
Razmišljajući kasnije o tome, pošto sam primetio da je pred mrak Mošin »pilkeristički« pristup bio nešto manje uspešan, pomislio sam da možda stvar nije toliko u tome što on forsira varalice koje smo mi ostali manje bacali... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 592-)