Brojnost tolstolobika u našim ravničarskim rekama, kanalima i mnogim veštačkim akumulacijama iz godine u godinu primetno se uvećava, baš kao i opredeljenost ovdašnjih ribolovaca za ciljano pecanje te vrste. Uglavnom se za to koriste veliki peleti jednim imenom nazvani „tehnoplankton tablete“ i sistemi sa dve udice ispod velike »balerine«
Poslednjih godina kod nas je veoma zastupljeno pecanje tolstolobika na plovak, sistemom čiji je osnovni deo »tehnoplankton tableta« na žičanom nosaču. Ona se postepeno otapa, pri čemu se oko nje pravi »magla« koju tolstolobici usisavaju i onda u usta uvuku i jednu od dve udice na kratkom predvezu, koje vise kraj tablete. I način pecanja i sistem podsećaju na (ono što se koristi za) lov štuke na »balerinu«, ali ima i nekih razlika i specifičnosti na koje ću probati da ukažem u narednim redovima.
TOLSTOLOBIK JE RIBA IZ PORODICE šarana. Ima prilično veliku glavu i oči »spuštene« blizu usta, zbog čega je i dobio rusko ime koje ga odlično opisuje, jer znači »debeločelac«. Potiče iz Azije, tačnije iz sliva reke Amur, a može da poraste i preko 50 kg. Postoje sivi i beli tolstolobik. Obe vrste su veštački unete u naše vode i budući da su alohtone, za njih nema lovostaja, minimalne mere niti ograničenja dnevnog ulova, ali se, naravno, smeju hvatati samo udicom za usta. Tolstolobik se pretežno hrani planktonom, tj. mikroskopski sitnim organizmima koji lebde u vodi i kreću se nošeni njenim strujanjem. Dovoljno je da otvori velika usta i tako usisa vodu, koju potom filtrira kroz organ koji funkcioniše kao svojevrsna procedna ploča, zadržavajući sitne hranljive čestice.
ZBOG TOGA SE I MOŽE EFIKASNO LOVITI uz privlačenje površinskom primamom. Ona u gornjem sloju vode stvara »maglu«, pa riba, halapljivo je usisavajući, u usta uvuče i udicu koja uz primamu najčešće visi bez ikakvog mamca (mada neki stave na nju kuglicu stiropora). Postoji nekoliko načina »pravljenja magle«, ali se u tu svrhu ipak najviše koristi tzv. tehnoplankton tableta. Zbog kolega koje možda razmišljaju o tome da same počnu da prave ovaj »mamac-primamu« (što i sam radim), naglašavam da u tim velikim peletima nema nikakvog fito- ili zoo-planktona u ma kakvom obliku, a ime samo treba da ukaže na to da ta veštački sabijena smesa pri otapanju podseća tolstolobika na njegovu prirodnu hranu (plankton) jer stvara gusti »oblak«, koji se dugo zadržava oko udica i malo ispod njih (ovo važi za »tablete« koje se koriste za pecanje na plovak – one »trune/magle« nadole, dok se primama ovog tipa za lov dubinskim metodom pravi tako da se malo odiže, ali to nije tema ovog teksta).
SASTAV »TABLETA« I NJIHOVO DELOVANJE (tj. brzina otapanja) razlikuju se od proizvođača do proizvođača. Kao osnova smese uglavnom se koriste zob, grašak, heljda, kukuruz i mekinje, ali neki upotrebljavaju i zobene i ovsene kaše. Sve to u raznim proporcijama meša se sa »lepljivim« delom »tablete«, tj. onim sastojcima koji drže ostale elemente zajedno i pri otapanju pomažu postizanju efekta »magle«, a to su skrob, pirinač, mleko u prahu, sitno mleveni keks i slično, kao i apsolutno obavezna soda bikarbona, koja čini da se mešavina pobrojanih sastojaka u različitim odnosima polako raspada u vodi. Naravno, kao i za druge vrste ciprinida, aroma je dobrodošla (iako nije obavezna), a ja volim one slatke – posebno med, vanilu i jagodu. Kada se sve gore pobrojano sjedini i ispresuje, dobija se »tableta« čije otapanje privlači »bikove« da priđu i usisavaju veštačku »maglu«. Pre dve godine, u Ribolovu br. 532, kolega Marko Živanić detaljno je pisao o sastojcima »tableta« i načinu njihovog pravljenja presovanjem (pa i o alatima koji su za to potrebni), a evo šta treba znati o sistemu za pecanje na »tabletu« i plovak i o samoj tehnici ribolova.
SISTEM JE VRLO SLIČAN ONOM koji se koristi za lov štuke na plovak (kako rekoh u uvodu), naravno uz neke izmene. Njegovi elementi su: 1. okruglasti plovak »balerina« tipa, napravljen od stiropora, nosivosti od 75 g naviše, sa okcetom za slobodan prolaz najlona na donjem kraju; 2. antitengl cevčica (zakrivljena plastična cevčica sa vrtilicom s kopčom na prelazu iz ravnog dela u savijeni); 3. olovo sa otvorom velikog prečnika, kroz koje najlon slobodno klizi; 4. gumeni stoper; 5. plastična perla; 6. žičani nosač »tablete«; 7. dve udice za šarana, na kratkim predvezima od jake upredene strune; 8. »brza kopča«, kakva se koristi za sisteme za lov soma.
Iako nekome deluje komplikovano, formiranje sistema zapravo je vrlo jednostavno kada se jednom njime ovlada. Prvo na osnovni najlon navlačimo stoper, zatim olovo (koje treba da prelazi nesmetano preko stopera, a ako se zaglavljuje na njemu, treba da proširimo rupu na utegu). Onda redom montiramo perlu, pa »antitengl cevčicu« (obavezno tako da njen kraći deo bude okrenut ka perli), za čiju kopču kačimo plovak, a na kraj osnovne strune vezujemo veliku i jaku »brzu kopču«, koja može da izdrži opterećenje pri zabačaju sistema sa »tabletom« i pri borbi sa velikim »bikom«. Na kopču kačimo žičani nosač »tablete« na čijim bočnim kracima vise dve udice (koje imaju privremenu zaštitu od mršenja pri zabacivanju, opisanu u okviru uz ovaj tekst).
IAKO SE POREĐENJE »JAK KAO BIK« ne odnosi na tolstolobika, u potpunosti je primenljivo na ovu ribu, koja uz to može imati i nekoliko desetina kila, pa su za njeno pecanje potrebni štapovi parabolične akcije (tj. takvi da se pri opterećenju savijaju i preko polovine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 594-)