Kakva korist od konflikta?

Ho­će li ko­ri­sni­ci ri­bo­lov­nih vo­da ima­ti vi­še nov­ca za ču­va­nje pri­rod­nih re­sur­sa ko­ji su im po­ve­re­ni na upra­vlja­nje i ho­će li ri­bo­lov­ci do­bi­ti ne­što vi­še ne­go do sa­da ka­da pla­te tri­de­se­tak po­sto sku­plju do­zvo­lu, te šta da ra­de oni ko­ji mi­sle da ri­bo­lov­ni­ce ne tre­ba ku­po­va­ti

Is­po­čet­ka vr­lo bur­ne i ma­sov­ne po­le­mi­ke o po­sku­plje­nju do­zvo­la za re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov u Sr­bi­ji za sle­de­ću go­di­nu oče­ki­va­no br­zo su se sti­ša­le. U su­šti­ni, do­šlo se do to­ga da će ne­ki lju­di i da­lje pe­ca­ti i ku­pi­ti do­zvo­lu, a ne­ki će od pe­ca­nja od­u­sta­ti. Bi­će, na­rav­no, i onih ko­ji »ga­la­me« na dru­štve­nim mre­ža­ma ka­ko će pe­ca­ti, ali u inat svi­ma ne­će ku­pi­ti do­zvo­lu, ma­kar ba­ci­li ri­bo­ču­va­ra u vo­du, jer su oni ja­ki, stra­šni i ne­po­ko­le­blji­vi, a ri­bo­ču­va­ri su lo­po­vi! 

Kao pro­fe­si­o­nal­ni ri­bo­ču­var i ne­ko ko vr­lo bit­nim sma­tra sa­me do­zvo­le (tj. nji­ho­vo po­se­do­va­nje), ali isto ta­ko i nji­ho­vu ce­nu, na­čin i uslo­ve di­stri­bu­ci­je, po­ku­ša­ću da, ko­li­ko se to mo­že, su­mi­ram u ovom krat­kom tek­stu svo­je sta­vo­ve o svim tim pi­ta­nji­ma.

PRE SVE­GA, NI­SAM BIO ZA­GO­VOR­NIK PO­SKU­PLJE­NJA, iako je ono bi­lo ne­mi­nov­no, zbog op­šteg po­ve­ća­nja svih ce­na, re­al­ne in­fla­ci­je i ti­me iza­zva­nih stvar­no uve­ća­nih tro­ško­va ču­va­nja vo­da. I za ko­ri­sni­ke (upra­vlja­če ri­bar­skih pod­ruč­ja) i za ri­bo­ču­va­re, kao lju­de naj­ne­po­sred­ni­je an­ga­žo­va­ne na tom po­slu, po­sku­plje­nje od oko 25% je ma­lo u od­no­su na rast svih dru­gih ne­iz­be­žnih iz­da­ta­ka. Ri­bo­ču­va­ri­ma ne­će za to­li­ko bi­ti po­ve­ća­ne pla­te, ni­ti će ima­ti za 25% vi­še nov­ca za opre­mu i go­ri­vo. Baš na­pro­tiv. Go­ri­vo je po­sku­pe­lo mno­go vi­še, kao i sva neo­p­hod­na opre­ma, raz­ne uslu­ge i sve osta­lo što pla­ća­mo. Na­rav­no, na sve to idu i po­re­zi i tak­se pro­por­ci­o­nal­ni tim po­sku­plje­nji­ma.

DO­ZVO­LA ZA RE­KRE­A­TIV­NI RI­BO­LOV u Sr­bi­ji op­te­re­će­na je sle­de­ćim na­me­ti­ma: po­rez na do­da­tu vred­nost - 20%, tak­sa dr­ža­vi - 10% (za do­zvo­lu za pri­vred­ni ri­bo­lov tak­sa iz­no­si 15%), pro­vi­zi­ja di­stri­bu­te­ru - do 5%. Na to tre­ba do­da­ti i ce­nu iz­ra­de do­zvo­la, a va­lja ima­ti u vi­du i to da ako se na kra­ju go­di­ne ostva­ri ne­ka do­bit fir­ma-upra­vljač na nju pla­ća do­dat­ni po­rez od 15%. Pri­tom je pro­da­ja ri­bo­lov­ni­ca je­di­ni iz­vor pri­ho­da ko­ri­sni­ka ko­ji ni­su na dr­žav­nim ja­sla­ma (jer ceo iz­nos ka­zni za pre­kr­ša­je ide dr­ža­vi, što mno­gi ri­bo­lov­ci ne zna­ju, već po­gre­šno mi­sle da su ču­va­ri sti­mu­li­sa­ni da ra­de ti­me što no­vac od ka­zni pri­pa­da fir­mi u ko­joj ra­de). Da­kle, ka­da ra­ču­na­mo sa­mo go­re po­bro­ja­ne ne­iz­be­žne tro­ško­ve, na 7.000 di­na­ra tih 35% je 2.450 di­na­ra, pa od jed­ne se­ni­or­ske do­zvo­le osta­je 4.550 din. Na no­vu ce­nu do­zvo­le, od 9.000 di­na­ra, osnov­ni na­me­ti su 3.150 din i osta­je 5.850, tj. 1.300 di­na­ra vi­še ne­go po sta­roj ce­ni. Od do­zvo­la za po­vla­šće­ne ka­te­go­ri­je, ko­je su du­plo jef­ti­ni­je, da­ka­ko du­plo ma­nje i osta­je, da­kle 650 di­na­ra.

Na to, na­rav­no, mo­ra­ju bi­ti do­da­ti tro­ško­vi pla­ta rad­ni­ka u ad­mi­ni­stra­ci­ji fir­me ko­ri­sni­ka i ri­bo­ču­va­ra (kao ne­po­sred­nih iz­vr­ši­la­ca po­sla za­šti­te ri­bljeg fon­da), te iz­da­ci za za­ko­nom pro­pi­sa­ni (da­kle oba­ve­zni) mo­ni­to­ring ri­bar­skog pod­ruč­ja, iz­ra­du de­se­to­go­di­šnjeg pla­na upra­vlja­nja i nje­go­ve even­tu­al­ne iz­me­ne, po­ri­blja­va­nja (ko­ja ko­ri­snik kod kog ra­dim re­dov­no vr­ši), sa­na­ci­ju i amor­ti­za­ci­ju sred­sta­va, tro­ško­ve go­ri­va za slu­žbe­na vo­zi­la (auto­mo­bi­le i čam­ce ko­ji­ma se te­ren obi­la­zi), što su naj­krup­ni­je stav­ke op­te­re­će­nja svih ko­ri­sni­ka. Ne­ke od tih ci­fa­ra su to­li­ko ve­li­ke da se od nji­ho­vog po­mi­nja­nja pro­sto smr­zneš!

ČI­TA­JU­ĆI PR­VE RE­AK­CI­JE RI­BO­LO­VA­CA NA in­for­ma­ci­je o po­sku­plje­nju do­zvo­la i po­vr­šno ana­li­zi­ra­ju­ći na drùštve­nim mre­ža­ma pro­fi­le onih ko­ji su se pr­vi ja­vi­li, ste­kao sam uti­sak da se u to­me is­ti­ču oni ko­ji ni ina­če ne ku­pu­ju do­zvo­le. Ta­kvi pra­ve naj­ve­ću bu­ku i po­met­nju, na­vo­de­ći mno­go raz­lo­ga zbog ko­jih je po nji­ho­vom shva­ta­nju be­smi­sle­no ku­po­va­ti do­zvo­lu i ka­te­go­rič­ni su u sta­vu da to ne­će ni či­ni­ti. 

Ali tre­ba ima­ti u vi­du da su sve to  kan­di­da­ti za pre­kr­šaj­ne pri­ja­ve, baš kao i svi oni ko­ji ta­kve bu­du po­slu­ša­li, tj. pro­ba­li da pe­ca­ju a da do­zvo­lu ne­ma­ju i od­bi­ja­ju da je iz­va­de kad ih ču­var za­tek­ne na vo­di (što je, uz­gred bu­di re­če­no, mo­gu­će kod ko­ri­sni­ka kod kog ra­dim, ali kod mno­gih ni­je, već se sva li­ca za­te­če­na ka­ko pe­ca­ju bez ra­ni­je iz­va­đe­ne va­lid­ne do­zvo­le sma­tra­ju pre­kr­ši­o­ci­ma pro­pi­sa). 

A SA VE­ĆOM CE­NOM DO­ZVO­LA za ri­bo­lov upo­re­do ide i po­sku­plje­nje advo­kat­skih i sud­skih ta­ri­fa. One ko­ji se bu­du ina­ti­li, te re­volt zbog po­sku­plje­nja ri­bo­lov­ni­ce is­ka­zi­va­li pe­ca­njem bez iste, sa­mo po­kre­ta­nje pre­kr­šaj­nog po­stup­ka ko­šta­će 31.500 di­na­ra, bez ne­iz­be­žnih sud­skih tro­ško­va i ka­zne po pre­kr­ša­ju od 5.000 din. (ka­zna je u ra­spo­nu od 5.000 do 150.000). Mo­žda će ne­ko ra­ču­na­ti na bo­le­ći­vost su­di­ja, ko­je su če­sto naj­bo­lji bra­ni­o­ci pre­kr­ši­la­ca. Ali šta ako su­di­ja ni­je od te sor­te, pa sva­ki za­se­ban pre­kr­šaj ta­ri­fi­ra sa po 10.000 di­na­ra? Da li se is­pla­ti ce­lu go­di­nu ra­di­ti da bi se pla­ti­la ka­zna ili zbog to­ga mo­ra­ti uze­ti kre­dit?

ZA­TO KRAJ­NJE ISKRE­NO I do­bro­na­mer­no oni­ma ko­ji­ma je do­zvo­la za 2024. go­di­nu sku­pa sa­ve­tu­jem da jed­no­stav­no od­lo­že pri­bor i sa­če­ka­ju ne­ke bo­lje da­ne. Ne­ma po­tre­be za ri­zi­kom od ka­zne ni­ti za su­ko­bi­ma iz­me­đu ri­bo­lo­va­ca i ri­bo­ču­va­ra. Ri­bo­lov je za ri­bo­lov­ce ho­bi, a za ri­bo­ču­va­re po­sao. A oni ri­bo­lov­ci ko­ji sma­tra­ju da je ri­bo­lov nji­ma za­ni­ma­nje a ne ho­bi (jer le­po pri­ho­du­ju pro­da­ju­ći ulo­vlje­nu ri­bu) ne­ka pro­či­ta­ju član 50 Za­ko­na o za­šti­ti i odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da. (-Autor je šef ri­bo­ču­var­ske slu­žbe Ri­bo­lo­vač­kog sa­ve­za Voj­vo­di­ne-)