Iako važi za ribu koja se skoro bez izuzetka hrani po dnevnom svetlu, jedini isključivi grabljivac iz porodice ciprinida može se loviti i usred noći, bar tamo gde ima veštačkog osvetljenja. Naš saradnik otkriva kako je i na koje varalice u takvim uslovima najbolje juriti bucova
Pre nekoliko godina, moj prijatelj i kolega ribolovac Dušan Savić kupio je svoj prvi čamac. Malo posle toga usledio je poziv koji sam jedva čekao – da izađemo na Savu i probamo da varaličarimo iz tog plovila. Ciljana riba trebalo je da bude bucov, kom do tada nisam posvećivao previše pažnje, ali mi to nije smetalo, naprotiv – predstavljalo je dodatni izazov.
Već nam je prvi ribolov doneo nekoliko sitnijih primeraka, uglavnom na male glavinjare, koje smo vodili brzo, nastojeći da sve vreme budu što bliže površini. Nakon tog za obojicu uspešnog pokušaja izlasci su se nizali, s manje-više sličnim rezultatima, a mi smo uglavnom na reku dolazili u popodnevnim satima i pecali do prvog mraka, sve dok jedne večeri nismo primetili da tada bucovi ne da se ne povlače, već nasuprot tome, nakon paljenja reflektora na Gazeli i Starom savskom (Tramvajskom) mostu, koji su tada bacali jako svetlo na površinu vode, njihovi raubovi postaju sve češći. Rešili smo da zastanemo ispod svetla i probamo da tako lovimo, iako se to protivilo rasprostranjenim pričama da je bucov praktično isključivo dnevni lovac i da se po mraku hvata veoma retko.
Ja sam te večeri bio opremljen štapom Sakura Trinis Long Range Spin (dužine 2,33 m i deklarisane težine bacanja 5–21 g) sa mašinicom Sakura Luma 4000 FD, dok je Dušan koristio Shimano Beastmaster od 2,7 m, t.b. 14–42 g, i mašinicu Shimano Stradic 2500 FL. Ubrzo su ulovi počeli da se nižu, a neretko smo i u isto vreme zamarali lepe komade, koji su bili teži od našeg dotadašnjeg proseka.
BUCOVI SU POD VEŠTAČKIM SVETLOM RADILI čak i bolje nego preko dana, energično napadajući voblere koje smo im nudili blizu površine uglavnom ih brzo vodeći. Najefikasniji je bio Salmo Thrill od 7 cm, koji se može zabaciti veoma daleko; iako on ni pri brzom povlačenju nema izraženu vibraciju (što je i normalno za toliko otežan vobler), bucovima to nimalo ne smeta da ga napadaju kao ludi. Dobar učinak imali su i DUO Ryuki 60S, koji sam povlačio malo sporije nego Thrill, i to uz povremena blaga cimkanja vrhom štapa, zatim domaći vobler DF (bucovdžijama poznatiji kao Grbavi), koji je pri brzom vođenju tik ispod površine bio naročito neodoljiv za bucove koji su raubovali u blizini čamca, te Snaketongue od 7 cm – silikonska glavinjara tipa »lasta«, domaćeg proizvođača Ivice Nedeljkovića; ova poslednja varalica pokazala se odlično pri bržem povlačenju, ali ne kada bih je pokrenuo odmah po zabačaju, već tek pošto bih je najpre pustio da potone otprilike do sredine vodenog stuba. Dobijali smo te večeri bucove na različite dekore, ali smo primetili da su svi koji su bili lovni svetlucali, tj. intenzivno bleskali kada bi svetlo palo na njih pod odgovarajućim uglom.
NAKON TE VEČERI VIŠE NISMO razmišljali o tome u koje ćemo vreme ići na bucova na Savi. Od tad uglavnom na reku izlazimo u večernjim satima, tj. kada padne mrak, i lovimo i po nekoliko sati, a to vreme dobro je iz više razloga, od kojih je svakako važan i taj što se preko dana intenzivan rečni saobraćaj na Savi smiri, nakon čega, kada se svetla ispod mostova upale, bucovi kreću u lov uz raubove prelepe i za oči i za uši.
VREMENOM JE ŽELJA ZA ŠTO VEĆIM brojem uhvaćenih bucova po izlasku kod obojice prešla u želju za što većom ribom. Zato sada sa drugačijom opremom i pristupom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 596-)