Jedna od specifičnosti fider tehnike, koja je često čini superiornom u odnosu na ostale, jeste mogućnost maksimalno preciznog primamljivanja ribe na sasvim mali prostor, učestalim zabacivanjem u istu tačku. Ali nekada se isplati i tražiti potencijalnu lovinu zabacivanjem sistema s hranilcom na razne strane, dok se ne nađe zona u kojoj se riba iz nekog razloga već grupisala
Po završetku radne subote, Saša Mitić, Jovan Živković i Goran Pančić u kasnim popodnevnim satima odlučili su da odu na pecanje na Bovansko jezero. Na osnovu iskustva iz ranijih sezona znali su da se u ovo doba godine može očekivati dobar rad babuške sa trubarevačke obale, na tzv. Prvom i Drugom asfaltu, pa su se opredelili za taj deo jezera i taktiku osmislili tako da nju love a da istovremeno probaju da izbegnu cverglana.
LOGIČAN IZBOR I ZA PRIMAMU i za mamac bili su kuvano žito i kukuruz, što su ranije pripremili i poneli u dovoljnim količinama.
Nakon brzog montiranja sistema dogovorili su se da ribu potraže na daljini od 50 do 60 m, na kojoj su procenili da bi najpre mogla biti. Joca i Panča primenili su u fideru dokazano efikasan pristup – konstantno zabacivanje u iste tačke, kojim se brzo formira hranilište, dok je Saša primenio kombinovanu taktiku – jednim štapom je sve vreme zabacivao na isto mesto dok je drugim plasirao sistem na razne strane kako bi eventualno pronašao ribu mimo hranilišta.
OD TE DVE TAKTIKE BOLJE se pokazala »statična«, budući da su se pred sumrak lepe babuške najpre javile kod Joce i Panče, tj. na hranilištima koja su njih dvojica napravili, i to skoro podjednako na kukuruz šećerac i žito. Međutim, tokom noći se situacija promenila jer je Saša napokon počeo da dobija ribu na svoj »lutajući« fider, kojim je u jednoj tački uhvatio nekoliko »baba« na kuvano žito, pa je nastavio da je forsira, do svitanja dobijajući ribu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 596-)