Kada prođe puna turistička sezona, put Grčke kreću mnogi ljubitelji morskog ribolova, koji koriste manju gužvu, još uvek veoma lepo vreme i povećani riblji apetit kako bi se uz pravilan pristup nauživali u lovu izuzetno snažnih i borbenih morskih riba
Kao i nekoliko proteklih godina, i ove sam ugrabio malo vremena da krajem septembra i početkom oktobra odem na jedno od ostrva u Jonskom moru, koje smo supruga i ja izabrali pre svega vođeni željom da što više vremena provedemo u ribolovu na razne morske grabljivice. Vremenske prilike nisu sve vreme bile idealne, ali smo ipak uz malo truda i prilagođavanja imali uspeha u lovu više vrsta, a za ovaj prilog izdvojili smo neka od nama najzanimljivijih dešavanja, iz kojih se mogu izvući zanimljive pouke i zaključci, koji će svakako biti izloženi proveri u praksi već naredne sezone, na istom terenu ili nekom drugom, jer Grčka ima toliko dugu i za pecanje zanimljivu morsku obalu da je zaista teško odlučiti se kuda ići.
1. KAKO NE ULOVITI ZUBATICU I DOBITI BRANCINA. S obzirom na to da su uslovi za uspešan ribolov brancina bili krajnje nepogodni usled dominantnog prisustva veoma agresivne zubatice, i nakon višesatnog zabacivanja i pretraživanja terena različitim varalicama ulov je izostajao. Posmatrajući ponašanje zubatice, koja je napadala ciple na mestima na kojima sam inače ranije uspešno pecao brancina, došao sam do zaključka da su se i on i drugi grabljivci sklonili odatle ili primirili, imajući u vidu to da zubatica ne prašta nijednoj morskoj vrsti kada se aktivno hrani i kasapi sve pred sobom svojim vrlo oštrim zubima (kako to može da izgleda odlično govori priložena slika cipla kog sam upecao na plovak, a zubatica mi ga je kao od šale pregrizla na pola tokom izvlačenja).
Procenio sam da će jedini način da uhvatim brancina biti da pronađem mesto gde zubatica nije prisutna. Obilazeći potencijalno izgledne pozicije, našao sam jednu koja se činila kao bezmalo idealno stanište brancina – sa plitkom vodom, dubine svega pola metra, i dnom prekrivenim morskom travom. Takav teren se obično pretražuje površincima, a u ovom slučaju je DUO Realis Pencil 65 u Ghost Minnow dekoru odlično odradio posao. Malo jato sitne uplašene ribe odavalo je prisustvo grabljivice, čiji je identitet brzo otkriven bučnim i karakterističnim napadom na varalicu vođenu klasičnom tehnikom »šetanja psa« (eng. »walking the dog«), u kojoj mamac privlačimo tako da ka nama ide sve vreme »vrteći« glavom levo-desno, poput razigranog ljubimca koji nikako ne može da odluči šta ga to od brojnih atrakcija koje vidi oko sebe najviše privlači.
2.ORADA U PENI OD MORA. Prilagođavanje konkretnim uslovima na vodi definitivno je obeležilo ovaj naš kratak ribolov, a to je bio ključni faktor uspeha i u potrazi za sargovima. Umesto frontalnih talasa srednje veličine, kakvi bi nam odgovarali, zatekli smo prevelike talase, i to iz nepogodnog smera za deo obale sa kog smo hteli da pecamo. Talasi te jačine snažno su se razbijali o obalu, muteći morsku vodu i koncentrišući velike oblake polutrule morske trave na mnogim mestima, pa smo bili prinuđeni da preskočimo skoro 70% terena na kom smo očekivali da bi moglo biti sarga.
Zbog tih velikih talasa nismo ni koristili mali tonući tvič vobler DUO Ryuki 38S, na koji smo inače imali dobre rezultate u lovu sarga, već smo ga za ovu priliku zamenili Ryukijem 50S, tj. malo težom varijantom te varalice, ne bismo li smanjili uticaj velikih talasa na tvič prezentaciju, a ipak i dalje imali na štapu mamac srazmerno male veličine, neophodan za ovaj način ribolova, tj. za ribu koju smo tražili.
Nakon desetak uhvaćenih sargova veličine dlana, pred samom obalom o koju se »slomio« i zapenio talas iznenada se pojavila orada i snažno napala vobler. Srećom, dobro podešen dril... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 596-)