Naš višestruki reprezentativac u pecanju na plovak i osvajač zlatne medalje na dva uzastopna svetska prvenstva otkriva svoj recept za uspešan lov mrene u ovom delu sezone
Usled gustog rasporeda takmičenja na kojima sam ove godine učestvovao i brojnih privatnih
obaveza maltene mesecima nisam mogao da ugrabim malo vremena za slobodni ribolov. Zato sam prvu priliku koja se posle dužeg vremena ukazala iskoristio da odem na Drinu u okolini Loznice.
Taj deo reke dobro poznajem, pa sam posle proveravanja vodostaja i vremenskih prilika izabrao mesto na kom nisam dugo pecao pošto mi u nekoliko prethodnih dolazaka vetar to nije dozvoljavao. Na tom terenu je, naime, bitno da vreme bude mirno, jer je glavna matica (u kojoj bi trebalo da se peca) bliže bosanskoj obali, pa zabačaji moraju biti veoma dugi, a to je po vetru praktično neizvodljivo. Razlog za to je vrlo jednostavan – po normalnom vodostaju dubina je izuzetno mala (tek 70-80 cm) a voda veoma brza, pa nije poželjno koristiti velike plovke, nosivosti 10-12 g (kakve bi bilo logično koristiti za velike daljine), pošto njima primerene olovne »suze« prilikom pada u tako plitku vodu prave veliku buku, od koje se i najveće ribe sklanjaju.
NAMONTIRAO SAM ZATO PLOVAK NOSIVOSTI 6 g, sa »suzom« iste težine na osnovnom najlonu promera 0,16 mm. Ispod »suze« sam vezao duplu vrtilicu, a za nju predvez dug oko 60 cm, debljine 0,12 mm, sa udicom Colmic MR200, veličine 14. Kako je Drina, dakle, tu bila veoma plitka, zagazio sam oko 20 m od obale (voda mi je bila do kolena) i odatle zabacivao oko 35 m. Posle nekoliko probnih »vožnji« uverio sam se da je dno u toj liniji prilično ravno, pa se plovak može puštati i po 30-40 m, kako i volim.
IDEJA MI JE BILA DA PROBAM DA PREVARIM neku mrenu, pa sam u skladu s tim izabrao i primamu, koju sam napravio od mešavine hrana Timar Mix Big Cheese (koja ima kombinovanu aromu sira i belog luka) i Champion Feed Barbell Feeder (s mirisom sira); smesi sam potom dodao Champion Feed Purple pelete prečnika 4 mm, koje sam nakvasio prethodne večeri, hlebne mrvice, 0,5 l zaleđenih crvića i 100 g živih, pa na kraju sve to otežao teškom zemljom i pravio male kuglice koje sam mogao da plasiram praćkom, jer zbog velike daljine bacanje kugli rukom nije bilo moguće.
U drugoj posudi pomešao sam crviće i rizlu (sitne kamenčiće, prečnika oko 4 mm) i sjedinio ih lepkom za crve. Od te mase sam takođe pravio kuglice za praćku, a onda sam u početnom hranjenju bacio desetak kuglica primame i 3-4 kuglice crvića, nakon čega sam počeo sa pecanjem.
TOKOM PRVIH NEKOLIKO »VOŽNJI« se ništa nije dešavalo, no odmah sam uvideo da će biti veoma teško pecati sa plovkom nosivosti 6 g, koji sam nekako i uspevao da dobacim na željenu daljinu, ali je bilo veoma teško kontrolisati ga. Naime, površinski sloj vode bio je malo brži od onog pri dnu, pa se plovak krivio u nizvodnom smeru, što nije baš poželjno kad se ovako lovi.
Posle dvadesetak minuta dohranio sam sa po nekoliko kugli primame i crvića, te nastavio da pecam. Dešavanja i dalje nije bilo, ali kako sam iz ranijeg iskustva znao da na ovom mestu sa veoma brzom vodom nema sitne ribe (koja inače zna da dosađuje), nisam se zbog toga uzbuđivao već sam nastavio u istom ritmu, ali sam posle skoro sat vremena bez udarca odlučio da ipak zamenim plovak, i to za početak za 2 g većim (nosivosti 8 g).
Sledeća »vožnja« je već »lepše« izgledala. Opet dohranjujem, ovog puta malo obilnije (u odnosu na standardne dohrane od po 2-3 kuglice) i posle još nekoliko »vožnji« konačno imam prvu ribu na štapu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 597-)