Ferme i kančanice

Prid­ne­ni lov (ko­le­ge sa kon­ti­nen­ta bi re­kle »du­bin­skim me­to­dom) je­dan je od naj­češć ko­ri­šće­nih na­či­na ri­bo­lo­va na mo­ru. Za ta­kvo pe­ca­nje ko­ri­sti se mno­štvo si­ste­ma, ali se svi oni mo­gu po­di­je­li­ti u dvi­je osnov­ne gru­pe – na fer­me i kan­ča­ni­ce. Kod fer­mi je je­di­na udi­ca na kra­ju si­ste­ma, ko­ji sav le­ži na dnu, dok je kod kan­ča­ni­ce olo­vo na kra­ju si­ste­ma, dok su udi­ce (po pra­vi­lu dvi­je ili tri) ve­za­ne iz­nad nje­ga (za­vi­sno od po­stav­ke, jed­na mo­že le­ža­ti na dnu ili su sve iz­nad nje­ga).

FER­ME SE NAJ­ČE­ŠĆE sla­žu (pra­ve) ta­ko što se na osnov­ni naj­lon na­vu­če olo­vo te­ži­ne od 30 do 100 g, pa gu­me­ni sto­per (ču­var čvo­ra), za­tim se ve­zu­je đo­gu­lin (vr­ti­li­ca), za či­ji se do­nji kraj fik­si­ra udi­ca, na pra­mu­li (pred­ve­zu) či­ja je du­ži­na naj­če­šće od 30 do 100 cm. Uglav­nom se ko­ri­ste ko­va­ne udi­ce ši­ro­kog lu­ka i bla­go po­vi­je­nog vr­ha (tzv. pa­pa­gaj­ke) ve­li­či­ne od 3/0 (za ve­će ora­de, bran­ci­ne i zu­ba­ce ) do 6 (za ma­nje pri­mjer­ke po­me­nu­tih vr­sta i za sit­ni­ju ri­bu), a u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma do­bro su se po­ka­za­le i tzv. pa­ran­gal­ke (udi­ce ko­je se ko­ri­ste u pri­vred­nom mor­skom ri­bo­lo­vu, za si­ste­me sa vi­še udi­ca). Osnov­na stru­na je naj­lon de­blji­ne od 0,35 do 0,60 mm, a pra­mu­la je naj­če­šće od flu­ro­kar­bo­na i oba­ve­zno ta­nja od osno­ve (pro­mje­ra od oko 0,25 do 0,35 mm). Ova­kvom po­stav­kom se naj­vi­še lo­vi kra­lji­ca mo­ra – ora­da, ali se uspje­šno hva­ta­ju i sa­rag, ar­bun, fra­tar, pic, ov­či­ca, fra­tar pa­grić itd... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 325-)