Moj galebe...

Sva­kog pro­le­ća, ri­bo­lov­ci sa ju­žnog Ja­da­ra­na, a po­seb­no oni sta­ci­o­ni­ra­ni oko Ul­ci­nja, sa ne­str­plje­njem iš­če­ku­ju po­ja­vu ve­li­kih ja­ta lu­ce­va. Ta ri­ba iz po­ro­di­ce tu­na, ko­ja po te­o­ri­ji na­ra­ste do pet­na­e­stak ki­lo­gra­ma, a iz­u­ze­tan je bo­rac i vr­lo je ce­nje­na zbog uku­snog me­sa, u tom pe­ri­o­du, u okvi­ru svo­jih re­dov­nih mi­gra­ci­ja, ne­ko vre­me pro­vo­di u bli­zi­ni ušća Bo­ja­ne, pa ju je mo­gu­će ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti na va­ra­li­ce.

U pret­hod­ne dve go­di­ne, me­đu­tim, taj pro­leć­ni cug lu­ca je iz­o­stao, ali je ovog apri­la i ma­ja luc to pa­si­o­ni­ra­nim va­ra­li­ča­ri­ma vi­še­stru­ko na­dok­na­dio. Cug, ka­kav je za­be­le­žen mo­žda još sa­mo dva pu­ta u po­sled­nje dve de­ce­ni­je, je tra­jao to­kom ve­ćeg de­la apri­la i pr­ve po­lo­vi­ne ma­ja, što je du­že ne­go obič­no, a uz to su ja­ta bi­la ve­li­ka, kao i pro­seč­na lov­na te­ži­na, ko­ja se kre­ta­la iz­me­đu 8 i 12 kg (ko­li­ko ot­pri­li­ke te­že naj­ve­ći pri­mer­ci do sa­da hva­ta­ni u Ja­dra­nu).

Ul­cinj­ski ri­bo­lov­ci lu­ca uglav­nom lo­ve na ma­le si­li­kon­ske še­do­ve (od oko 7 cm), iz­du­že­nog ob­li­ka i u pri­rod­nim de­ko­ri­ma (sa plav­ka­stim le­đi­ma i be­lim sto­ma­kom), dok smo Zo­ran Maj­sto­ro­vić Ki­za i ja ovo­ga pu­ta for­si­ra­li pil­ke­re i Ber­tox sti­ko­ve od 14 i 18 cm, va­ra­li­ce na ko­je se mo­gu hva­ta­ti i tu­ne. Tak­ti­ka je kraj­nje jed­no­stav­na – va­žno je vi­de­ti gde ga­le­bo­vi kru­že i sle­ću na vo­du, jer je to znak da tu ja­to lu­ce­va upra­vo na­pa­da sit­nu ri­bu i hra­ni se... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 325-)