Drastični slučaj ribokrađe na štap, koji se desio na Zapadnoj Moravi kod Kraljeva, a o kom smo pisali pre više od godinu i po dana, dobio je po krivolovca neprijatan epilog, koji bi trebalo da predstavlja dobru opomenu za sve sa sličnim ambicijama
U Ribolovu br. 564, od 5. avgusta 2022. godine, objavili smo rubriku pod naslovom Kasapin sa mušičarcem?!. Njom smo preneli informaciju o događaju koji je iznenadio mnoge ribolovce, ali ne i većinu dobrih poznavalaca ribolovačkih prilika na jugoistoku Srbije. Naime, 24. jula 2022. godine ribočuvari kraljevačkog Plus Sporta, koji gazduje ribolovnim vodama Raškog okruga, na Zapadnoj Moravi su jednog od najpoznatijih niških mušičara, vodiča i instruktora mušičarenja, te zagovornika (selektivnog) »uhvati i pusti« pristupa, uhvatili u krivolovu, sa 59 zadržanih klenova (dakle 49 komada preko dozvoljenog broja), ukupne težine 12,62 kg (tj. prosečno 214 g po primerku), od čega je uz to 19 bilo dugo između 15 i 18 cm, tj. kraće od minimalne mere od 20 cm do korena repa.
Na osnovu tada podnete prekršajne prijave, pomenuti ribolovac oglašen je 26. februara krivim u postupku sprovedenom pred Prekršajnim sudom u Kraljevu (odeljenjem u Vrnjačkoj Banji) i pravosnažno osuđen da osim sudskih troškova plati državi Srbiji kaznu od 50.000 dinara, a korisniku ribarskog područja odštetu od 153.500 dinara (koliko je maksimalno moglo biti dosuđeno na osnovu važećeg odštetnog cenovnika).
S jedne strane ovakav ishod postupka mora svakog objektivnog zainteresovanog pojedinca navesti da se zapita koliko su adekvatne novčane kazne od par desetina hiljada dinara koje srpski sudovi neretko izriču za neuporedivo teže oblike krivolova (mrežama, strujom itd.), ali s druge je izvesno da mnogi ribolovci smatraju da je ovakva kazna adekvatna između ostalog i zato što će vrlo verovatno bar deo onih koji se predstavljaju kao pošteni ribolovci a skloni su ribokrađi i »mesarenju« odvratiti od krade makar na onim ribolovnim vodama koje su dobro čuvane.
Takvo »selektiranje posetilaca« neminovno će voditi ka dodatnom pogoršanju stanja ribljeg fonda tamo gde je kontrola neredovna ili nepostojeća u odnosu na one vode i područja na kojima se propisi u najvećoj meri poštuju zbog redovnih pojavljivanja savesnih čuvara s kojima lopovi ne vole da se sreću. To sada većini korisnika verovatno ne deluje naročito bitno, jer su uljuljkani sigurnim prihodima koje im država obezbeđuje obavezom prodaje dozvola ribolovcima prema mestu prebivališta. Ali kada bi taj sistem, koji se u praksi nedvosmisleno pokazao kao neefikasan, tj. štetan po riblji fond i životnu sredinu uopšte, bio promenjen što će (čvrsto smo uvereni) morati da se desi, i to u ne tako dalekoj budućnosti, oni koji sada ne ignorišu krivolov i ne gledaju lopovima kroz prste biće u velikoj prednosti nad onima koji se tim (svojim) poslom nisu (dovoljno) bavili, te će brzo kroz porast broja prodatih dozvola osetiti korist od dobrog rada.