Plovkarenje je jedna od najjednostavnijih ribolovnih tehnika. Ali to nipošto ne znači da u njemu nema finesa i da su šanse za ulov svima podjednake. Baš nasuprot tome, oni koji obraćaju pažnju na svaki detalj redovno prolaze najbolje. A jedna od najvažnijih stvari je pravilan izbor plovka – duše svakog sistema.
Uspeh u pecanju na plovak u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora tog dela pribora, koji mora biti primeren konkretnoj situaciji i načinu ribolova koji njoj najviše odgovara. A prvi preduslov za to je da znamo čemu je koji od osnovnih tipova plovaka namenjen i kako se koristi. Pa, krenimo redom.
PLOVCI SA ŽICOM. Zahvaljujući donjoj anteni od inoksa (čelične žice), ovi plovci se ispravljaju brzo nakon pada u vodu, pa su posebno omiljeni takmičarima, kojima je svaki sekund bitan. Koriste se za pecanje štek-tehnikom, ali su i te kako upotrebljivi i sa običnim pecaljkama. Telo od najfinije balze može biti različitih oblika, a najčešće se koriste kruškasti modeli (za stajaćice) i oni oblika ragbi lopte, tzv. bućkice (za sporotekuće vode).
Kada želimo da maksimalno »udavimo« ovakav plovak, tako da mu izvan vode ostane samo trećina antene, koristićemo model sa plastičnom gornjom antenom, koja je po pravilu fluorescentnozelene ili narandžaste boje i debljine od 1 do 2 mm. I plastika ima izvesnu nosivost, pa sa takvim plovcima možemo koristiti i nešto veće mamce nego sa onima čija je antena od fiberglasa. Da bismo sa ovakvim plovkom mogli da uočavamo i najsitnije trzaje, moramo ga što preciznije izbaždariti... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 345-)