Kako bi na minimum sveo mogućnost da ga u lovu jedne od omiljenih vrsta ometaju agresivni cverglani, naš saradnik rešio je da primeni nešto drugačiju varijantu prihranjivanja i pecanja od one za koju se na Bovnu odlučuje većina ribolovaca... i to mu se na kraju ipak isplatilo
Sredinom maja sam sa suprugom proveo jedan vikend u Sokobanji, što sam, naravno, iskoristio da jednog prepodneva skoknem do deset kilometara udaljenog Bovanskog jezera. Na toj akumulaciji poodavno svake godine pecam bar po nekoliko puta i dobro je poznajem, ali uprkos tome retko na nju idem s uverenjem da ću se naloviti ribe. Razlog za to je jednostavan – uslovi se često menjaju, a ciprinide je teško pecati i zato što nas u tome neretko umnogome ometa veoma brojni cverglan.
KADA SAM TOG JUTRA OKO 10 sati stigao na Bovan, bukvalno su sva mesta na Sokobanjskoj plaži bila zauzeta jer su se tu sjatili i već pristigli ribolovci kamperi i izletnici iz Sokobanje i lokalni pecaroši. Nije mi preostalo ništa drugo do da se zaputim oko jezera i probam da nađem mesto na suprotnoj (trubarevačkoj) obali.
Kada sam stigao do tog plićeg dela, uvideo sam da su mnoga dobra mesta, s kojih sam ranije pecao preko leta, sada pod vodom, budući da je nivo bio viši u odnosu na prosečan u najtoplije doba godine.
IPAK, UZ MALO TRUDA USPEO sam da se probijem kroz šiblje i pronađem jedan čist i uređen plato, na kome je očigledno ranije bio neki objekat jer su se nazirali stari drveni stubovi i u vodi i na obali. Bez problema sam na toj širokoj zaravni mogao da zabacim i tri štapa, ali mi to ovog puta nije ništa značilo. Bio sam, naime, poneo samo jedan fider (vidi okvir), jer sam prvenstveno hteo da isprobam pristup koji bi mi omogućio da izbegnem cverglana (ribu koju bukvalno ne mogu da smislim) a dobijam babušku i belu ribu.
NAMERA MI JE BILA DA MESTO prihranjujem kuvanim žitom, koje ću plasirati pomoću praćke, a da pecam tako što ću zabacivati sistem s praznom hranilicom, koja će mi zapravo u ovoj situaciji služiti samo kao otežanje.
Udicu veličine 12 mamčio sam snopom crvića, a kako sam žito razbacao na nekoliko metara širok potes dvadesetak metara od obale, nije bilo potrebe da »klipujem« najlon jer mi nije bila neophodna apsolutna preciznost, a i ovako sam mogao da pogodim gde treba.
SISTEM SAM NA POČETKU pecanja vadio na svakih desetak minuta, a povremeno sam praćkom dohranjivao poziciju bacajući po jednu do dve korpice žita, tako da sam na nekim tačkama sigurno napravio lepe gomilice primame.
Ali uprkos tome što sam hranio samo zrnevljem koje vole razne vrste ciprinida, prva ulovljena riba neočekivano je bila... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 612-)