Većina smuđaroša u najtoplijem delu godine na varalice omiljenu ribu lovi po mraku, tj. u prvim i poslednjim noćnim satima. Pitali smo trojicu verziranih ribolovaca koji su im glavni aduti za ovaj deo sezone i dobili veoma zanimljive odgovore
Letnji lov smuđa, o kojem maštamo tokom dugih zimskih meseci i dvomesečne pauze zbog lovostaja, poslednjih godina se usled (pre)visokih temperatura vazduha i vode pretvara u poseban izazov.
Ma koliko se iskusno štitili i od vreline koja ne jenjava ni u predvečerje i od komaraca, i koliko god bili vešti u održavanja niske temperature konzumnog piva, smejaćemo se sami sebi dok ovih dana zamišljamo svežinu jesenjih popodneva i zimskih jutara na reci. U urbanim zonama na to sve dodajmo povećanu koncentraciju fekalnih voda u rečnim tokovima niskog letnjeg vodostaja, te pojačano vrenje bakterija na visokoj temperaturi, što daje ribolovu u takvim uslovima specifičnu »draž«.
Moji izlasci na reku u potrazi za smuđem u takvim uslovima svode se na kasnovečernje i noćne izlete, relativno kraćeg trajanja. Pozicije koje valja »napasti« su klasične letnje – brzaci s povećanom aeracijom iznad kamenih sprudova i napera, ali i pojasevi sočivice formirani u rečnim plićacima, koji su bogat izvor kiseonika, kako za smuđevu hranu, tako i za samog smuđa.
U takvim uslovima, i pored sve bogatijeg izbora novih varalica različitih performansi, moram priznati da se na mojoj kopči ili na rapala čvoru na kraju strune najčešće od svih voblera nađu dva proverena »klasika« sasvim različitih performansi, tačnije dve suprotstavljene krajnosti – Smithwick Floating Rattlin' Rogue i Rapala Countdown.
POPULARNI »SMIDŽA« IMA VRLO SPECIFIČNU i izuzetno finu vibraciju, koja se pre može opisati kao kretanje oko uzdužne ose nego kao klasičan voblerski rad repom. U poređenju s moderno dizajniranim i ofarbanim varalicama s hologramskim folijama, 3D štampom i kojekakvim drugim efektnim načinima dekorisanja, Smitvikov »umjetnički dojam« je vrlo skroman, jer je to plastika farbana običnim bojama i dodatno ukrašena lakom srebrne ili neke druge boje, ali moram priznati da nisam primetio da je to u slučaju ovog voblera naročito bitno, iako paleta dekora nije mala.
Osnovna tajna uspešnosti Rattlin' Rogue voblera je u njegovom specifičnom kretanju i vibraciji, koji smuđa izazivaju tek pri izuzetno strpljivom jednoličnom vođenju, pri kom će sve vreme ići najmanjom mogućom brzinom i potpuno pravolinijski, dakle bez ikakvih promena bilo brzine ili pravca kretanja. Nikakav »tvičing« s ovim modelom apsolutno ne dolazi u obzir jer će samo pokvariti akciju ove varalice, tj. smanjiti njenu privlačnost. Štaviše, u bržem toku povlačenje treba da bude takvo da Rattlin' Rogue bezmalo »leruje«, tj. stoji u mestu. Da budem vrlo slikovit: kada vam se u mrklom mraku učini da padate u dremež na nogama dok sporo vodite ovaj vobler uz kakvu prepreku ili jednoličnu kamenu obalu – tada ga vodite kako treba.
Druga tajna ove varalice je njeno »punjenje« velikim brojem metalnih kuglica izuzetno malog prečnika, čiji se efekat ne oseća na štapu ali se u tihim noćima iz vode i te kako jasno čuje fini, reski zvuk visoke frekvencije... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 616-)