Ipak hoće i kad neće

Vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, ni­zak ni­vo re­ke i spor pro­tok či­ne let­nje pe­ca­nje ve­ći­ne vr­sta ri­be na Ta­mi­šu ve­o­ma kom­pli­ko­va­nim, a ulo­ve u ovo do­ba go­di­ne če­sto vr­lo skrom­nim. Ipak, i u ta­kvim uslo­vi­ma mo­že se do­bro pro­ći, uz ma­lo vi­še tru­da, do­bro ana­li­zi­ra­nje si­tu­a­ci­je i od­go­va­ra­ju­ću tak­ti­ku

Za us­pe­šan ri­bo­lov, osim ne­što pe­ca­ro­škog ume­ća, sva­ka­ko je neo­p­hod­no ima­ti i po­u­zda­ne i pra­vo­vre­me­ne in­for­ma­ci­je o to­me ka­ko ri­ba ra­di na vo­da­ma ko­je pla­ni­ra­mo da po­se­ti­mo. Šta­vi­še, ovo dru­go je po­ne­kad i va­žni­je od pr­vog, bu­du­ći da ni sve ri­bo­lo­vač­ko maj­stor­stvo ovog sve­ta ne po­ma­že uko­li­ko ri­ba u da­tom mo­men­tu na kon­kret­nom te­re­nu ni­je ak­tiv­na ili se jed­no­stav­no ta­da ne na­la­zi na tom me­stu. Ali na mo­ju od­lu­ku gde ću i ka­da iza­ći na vo­du, osim po­u­zda­nih in­for­ma­ci­ja o od­lič­noj ak­tiv­no­sti ri­be (kra­jem ju­la i po­čet­kom av­gu­sta udar­ne su bi­le mno­gim fi­de­ra­ši­ma iz ce­le Sr­bi­je do­bro po­zna­te lo­ka­ci­je na Du­na­vu), uti­ču i dru­gi fak­to­ri. Ovog pu­ta su po­zi­vi mo­jih do­brih pri­ja­te­lja Pan­če i Cvet­ka (a ti­me i mo­guć­nost da se sa nji­ma vi­dim na vo­di) pre­vag­nu­li u od­lu­ci da pre ne­go što se i ja ovog le­ta ko­nač­no za­pu­tim na Du­nav još dva pu­ta odem na Ta­miš - jed­nom na kej u Pan­če­vu (na kom ni­sam bio par me­se­ci), a dru­gi put u Sa­ku­le, pre ne­go što Cvet­ko na­pu­sti svoj tra­di­ci­o­nal­ni let­nji kamp.

U DU­HU KON­STA­TA­CI­JE DA SVA­KOM OZBILJ­NI­JEM iz­la­sku u ri­bo­lov tre­ba da pret­ho­di pri­ku­plja­nje što po­u­zda­ni­jih in­for­ma­ci­ja o ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji na te­re­nu na ko­ji se ide, ja sam pred oba ta pla­ni­ra­na pe­ca­nja (ko­je je me­đu­sob­no de­li­lo tek ne­ko­li­ko da­na) po­zvao Pan­ču i Cvet­ka i ras­pi­tao se po­drob­no o tre­nut­nom sta­nju ka­ko bih se to­me pri­la­go­dio i pri­pre­mio ko­li­ko god je to mo­gu­će. Obo­ji­ca su mi re­kla prak­tič­no isto - da Ta­miš ne obe­ća­va ni­šta spek­ta­ku­lar­no jer je ni­zak i ve­o­ma spor. U su­šti­ni je ta­ko i bi­lo, ali ri­bo­lov za me­ne, s ob­zi­rom na sve to, uop­šte ni­je bio loš.

A pre ne­go što pre­đem na de­ta­lje, zbog ko­le­ga ko­je tu re­ku ne po­zna­ju do­bro na­po­mi­njem da se Ta­miš kod Pan­če­va uli­va u Du­nav, či­ji vo­do­staj u znat­noj me­ri uti­če i na ni­vo Ta­mi­ša i na br­zi­nu stru­ja­nja vo­de u do­njem to­ku, pa i na pan­če­vač­kom ke­ju; se­lo Sa­ku­le na­la­zi se iz­me­đu dve bra­ne (uz­vod­no je ona kod To­ma­šev­ca a niz­vod­no opo­vač­ka), či­ji rad ta­ko­đe mno­go uti­če na ni­vo i br­zi­nu pro­to­ka, a to se, na­rav­no, di­rekt­no od­ra­ža­va i na ak­tiv­nost ri­be na oba te­re­na na ko­ja sam išao.

NA KE­JU U PAN­ČE­VU BI­LA JE U RA­NIM ju­tar­njim sa­ti­ma ogrom­na gu­žva, ali sam ja pe­cao sam, dok je Pan­ča u par na­vra­ta do­la­zio da me obi­đe i ras­pi­ta se šta se de­ša­va. Kao i obič­no, u sva­nu­će se tra­ži­lo »me­sto vi­še«, ali ka­da se is­po­sta­vi­lo da Ta­miš mal­te­ne sto­ji i da ri­ba zbog to­ga sla­bo ra­di, već po­sle par sa­ti oba­la je prak­tič­no pot­pu­no opu­ste­la.

Me­đu­tim, kao i obič­no i u ta­kvim uslo­vi­ma, moj vi­še pu­ta opro­ba­ni pri­stup dao je re­zul­tat. Pre sve­ga, ne od­u­sta­jem br­zo! Pod dva, za­ba­ča­je znat­no pro­du­žu­jem - pri nor­mal­nom vo­do­sta­ju i pro­to­ku na ke­ju bih pe­cao na oko 25 m, ot­pri­li­ke na li­ni­ji raz­gra­ni­če­nja spo­ri­je vo­de i glav­nog to­ka, a ovo­ga pu­ta to je bi­lo na 36 m, gde sam go­to­vo sve vre­me pe­ca­nja do­bi­jao ri­bu. Isti­na, ona je po­vre­me­no bi­la vr­lo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 617-)