Glavinjanje po prelazu

Za raz­li­ku od ve­ći­ne ov­da­šnjih va­ra­li­ča­ra, ko­ji bu­co­va u ovom de­lu se­zo­ne lo­ve u svi­ta­nje i pred za­la­zak sun­ca, jed­na be­o­grad­ska eki­pa na vo­du naj­če­šće iz­la­zi po mra­ku i na spe­ci­fič­nim po­zi­ci­ja­ma od­lič­no pro­la­zi u pr­vim noć­nim sa­ti­ma

U naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne bu­cov je iz­u­zet­no ak­ti­van - in­ten­ziv­no se hra­ni ko­ri­ste­ći či­nje­ni­cu da na sve stra­ne ima ne sa­mo ka­u­gle­ra već i mla­đi raz­ne dru­ge ri­be, ko­ja je baš ta­da ve­li­kim de­lom ide­al­ne ve­li­či­ne spram po­tre­ba od­no­sno pre­hram­be­nih na­vi­ka je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma, ko­ji tra­ži si­tan plen (i naj­ra­di­je je­de ri­bi­ce du­ge od 4-5 do de­se­tak cen­ti­me­ta­ra). Na­rav­no, mno­gi va­ra­li­ča­ri to ko­ri­ste da bi ci­lja­no lo­vi­li ovu atrak­tiv­nu ri­bu na raz­li­či­te na­či­ne, tj. na raz­li­či­te ve­štač­ke mam­ce, ali sko­ro bez iz­u­zet­ka u isto vre­me.

NA­I­ME, NE­MA SPO­RA OKO to­ga da se bu­cov in­ten­ziv­no hra­ni to­kom naj­ra­ni­jih ju­tar­njih sa­ti, prak­tič­no pre ne­go što mi uop­šte pri­me­ti­mo da je po­če­lo da se raz­da­nju­je, kao i u sam smi­raj da­na, ka­da dnev­no sve­tlo poč­ne oset­ni­je da sla­bi; ta­da je i pri­jat­ni­je bi­ti na vo­di ne­go usred da­na, pa u tim "špi­ce­vi­ma" bu­cov­dži­je naj­vi­še i iz­la­ze na vo­du. Ali moj ko­le­ga Du­šan Sa­vić i ja če­sto uspe­šno pe­ca­mo bu­co­va na Sa­vi u Be­o­gra­du i ka­da sun­ce uve­li­ko za­đe, a po­vre­me­no nam se u ta­kvom ri­bo­lo­vu pri­dru­žu­ju i Mi­loš Ga­jo­vić i La­zar Ar­sić.

RA­NI­JIH GO­DI­NA SMO PO MRA­KU (po­sle 20 č) bu­co­va od­lič­no hva­ta­li na br­zo vo­đe­ne vo­ble­re, me­đu­tim, ovog le­ta nam oni do­sad iz ne­kog raz­lo­ga ni­su da­va­li ri­bu, bez ob­zi­ra na to što smo ih u pr­vim iz­la­sci­ma če­sto ba­ca­li u na­di da će pro­ra­di­ti. Me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da to iz ne­kog raz­lo­ga ni­je pro­duk­tiv­no, pa smo po­sled­njih ne­de­lja pro­me­ni­li tak­ti­ku i pre­šli na opro­ba­ni je­se­nji pri­stup.

Za nje­ga ko­ri­sti­mo me­tal­ne gla­vi­nja­re (kon­kret­no Ver­ti­go S-Bla­de i V-Bla­de), te­ži­ne 16 od­no­sno 20 g, i to uglav­nom u tam­ni­jim de­ko­ri­ma. Njih iz čam­ca naj­če­šće za­ba­cu­je­mo ka sre­di­ni to­ka, i to u neo­sve­tlje­ni deo, za­tim sa­če­ka­mo ne­ko­li­ko se­kun­di, da po­to­nu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 617-)