Upornost u eksperimentisanju sa montažama koje je prepravio u skladu sa svojim zamislima donela je našem saradniku početkom avgusta lep ulov tolstolobika na kupovne »tablete« na veoma zatravljenom kanalu Dunav – Tisa – Dunav
Krajem jula i početkom avgusta proveo sam deo godišnjeg odmora u Beloj Crkvi. A kako u tom banatskom mestu i njegovoj okolini ima više atraktivnih ribolovnih terena, podrazumevalo se da ću poneti pribor i bar nekoliko dana ići na pecanje, ovog puta u društvu supruge.
Iako smo još u dolasku, prelazeći preko kanala Dunav-Tisa-Dunav kod Kajtasova, primetili da je voda skoro celom širinom prekrivena debelim slojem vodenog rastinja, što ribolov čini praktično nemogućim, već narednog jutra otišli smo do kanala, u nadi da se trava ipak malo razišla. Međutim, kada smo sa mosta videli da je situacija ista kao prethodnog dana i da se zeleni »tepih« po svoj prilici odatle pruža skroz do Dunava, zaputili smo se uzvodnije od brane Kajtasovo, ka Grebencu i Vlajkovcu.
DUGO SMO SE VOZILI DOK NISMO našli mesto s koliko-toliko čistom vodom i hladovinom na obali. Tu smo se raspakovali, a ja sam odmah sklopio i zabacio tri štapa s velikim plovcima i »tehnoplankton tabletama«. Ali iako sam često menjao »tablete« različitih boja i aroma, zabacivao na razne daljine (i sasvim blizu obale i dalje od nje) i menjao dubinu, ni tog jutra a ni narednog nisam imao ni jedan jedini trzaj. Naravno, bio sam pomalo razočaran takvim razvojem događaja, pa u naredna tri dana nisam uopšte izlazio na vodu, već smo supruga i ja uživali sunčajući se i kupajući na lepo uređenim plažama na belocrkvanskim jezerima, na kojima je bilo dosta ljudi, a atmosfera podseća na onu iz morskih letovališta.
PRETPOSLEDNJEG DANA OVOG »mini-odmora« otišli smo na izlet do Vršca, a po podne opet svratili na i dalje prilično zatravljeni kanal, s idejom da zabacimo štapove za »bika«, a da potom uživamo praveći roštilj i rashlađujući se osvežavajućim pićima iz kamperskog frižidera. Dok sam raspaljivao vatru, supruga je gledala u plovke, i u jednom trenutku doviknula da jednog nema. Pritrčao sam štapovima i video da je jedna »balerina« (srednja) zaista pod vodom, pa sam namotao nekoliko metara najlona i kontrirao.
ODMAH SAM OSETIO SNAŽAN OTPOR, te sam popustio kočnicu na mašinici i polako zamarao ribu, koju sam desetak minuta kasnije nasukao na obalu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 617-)