U iščekivanju jesenjeg cuga bele ribe u donjem toku Dunava kroz Srbiju brojni ribolovci svakodnevno pecaju raznim tehnikama, pa i na fider. Mnogi se žale da riba nije pri apetitu, ali to možda i nije slučaj, jer ima i vrlo dobrih ulova kada se koriste fini pribor, osetljivi sistemi, sitni mamci i dobro odabrana primama
Nekad sam maštao o tome da pravim primamu za ribolov, kako bi drugi radili a ja uživao u poslu i pecao još više nego do tada. Nakon četiri godine otkako se prvi deo tog mog sna ostvario, u situaciji sam da radim više nego ikada, a da drugi pecaju, ali mi zbog toga i nije žao, jer smo za MS Formula primame i komponente dobili mnogo pohvala od zadovoljnih ribolovaca i već sarađujemo s tridesetak radnji širom Srbije, što je dobar dokaz da smo na pravom putu. A ja sam posle tačno godinu dana sredinom septembra uspeo da u minimalnom vremenskom razmaku dva dana provedem pecajući na sjajnom terenu na Dunavu kod Prahova.
MENE I MOG BRATA ALEKSU, s kojim sam na Timoku kao dete hvatao velike skobalje, a sticajem raznih okolnosti punih pet godina nismo bili zajedno na pecanju, dočekao je jak vetar, koji je uz informacije da se prethodnih dana riba tu veoma slabo javljala svakako bio glavni razlog što se na obali na inače veoma posećenom delu reke tek tu i tamo našao poneki kolega.
Koliko sam mogao da vidim, većina drugih ribolovaca se mučila da ponešto uhvati, ali smo se mi nauživali. Iako je, naime, veliki i moćni Dunav na ovom mestu prepun ribe, ni ovde se ne može uvek pecati po jednom usvojenom šablonu i očekivati ulov. Konkretno, na ovom terenu mnogi misle da je jedino što daje rezultat snop crva na udici veličine 8 ili 10, u kombinaciji sa hranilicama težine između 120 i 150 grama, zabačenim što je moguće dalje. A to ne donosi uspeh uvek, što meni, u ovom slučaju, i nije bitno jer nikada na ovom terenu ne pecam na taj način, pa to nisam činio ni ovom prilikom.
OKO POLA SATA POTROŠIO SAM na temeljno sondiranje dna, ali mi se to i te kako isplatilo, jer sam pronašao ivicu kanala, na kojoj je sjajnim Benzar Competition težine bacanja 20–60 g plasirana kavezna hranilica s otežanjem od 80 g stajala bez problema.
Prošlo je još nekih pola sata dok riba nije legla na hranu (za detalje o tome vidi okvir »Prvo pecanje«), ali je i na samom startu poneka mrenica nagoveštavala da je moj sistem tu gde treba da bude i da bi ovo moglo biti lepo pecanje jednom kad formiram hranilište i utvrdim kako riba uzima mamce. Ispostavilo se brzo da je dobitna kombinacija s gorepomenutom hranilicom bio 80 cm dug predvez prečnika 0,18 mm, s udicom veličine 16, namamčenom jednim crvom. Udarci i ulovi su bili česti, a pred kraj dana dobio sam i par zaista lepih riba, zbog kakvih je zaista vredelo doći ovamo! Sve drugo što sam probao, tj. pecanje s krupnijim mamcem i makar malo većom udicom, rezultiralo je ili izostankom udaraca ili sitnim trzajima koji nisu donosili ulov.
KAKO BISMO PREDUHITRILI NAJAVLJENI porast vode, već koji dan kasnije ponovo smo... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 620-)