Ribolov šarana danas je mnogo drugačiji nego što je bio do pre tridesetak godina, i to zahvaljujući pojavi bojlija, montaži mamaca ispod udice (na »dlaku«), korišćenju čekrka s mehanizmom slobodnog hoda i elektronskih indikatora trzaja... Međutim, još ima tradicionalista koji pecajući na starinski način odlično prolaze
Jovan Joca Simonović, koautor i snimatelj televizijske emisije Lov i ribolov i svojedobno suvlasnik kultnog beogradskog ribolovačkog kluba-prodavnice Ribolovačka priča, svestrani je ribolovac, vrlo uspešan u varaličarenju, kom je u prethodne tri i po decenije posvetio najviše vremena. Međutim, u poslednjih nekoliko godina se u velikoj meri vratio jednoj od svojih prvih ribolovačkih ljubavi, pa skoro svaki slobodni trenutak, kada nije na nekom snimanju u zemlji ili inostranstvu, provodi na Dunavu, u Đerdapu, gde je smestio kamp prikolicu i gde lovi šarana iz čamca, na domaći valjak od mešavine kukuruznog i pšeničnog brašna, i to na mestu koje redovno hrani kombinacijom kuvanog kukuruza i prekrupe, koju takođe sam priprema.
U svom »povratku u mladost« Simonović je krajnje dosledan, pa osim što koristi klasičnu primamu i mamac, bez ikakvih aroma... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 620-)