Džigovi su zbog kombinacije dobre lovnosti i prihvatljive cene najčešće korišćene varalice za smuđa i širom sveta i kod nas. Ali ni mnogi ribolovci koji ih redovno i uspešno upotrebljavaju ne razmišljaju o njihovim glavnim karakteristikama i specifičnostima, niti o tome kako se one mogu najbolje iskoristiti
Većina ribolovaca koji love smuđa varalicom u 90 % slučajeva upotrebljava džigove. Nekada su džigovi izrađivani od životinjske dlake ili sintetičkih vlakana vezanih za udicu sa olovnom glavom (takvi se i dalje koriste, prvenstveno u lovu morskih grabljivica). Danas su džigovi varalice koje se u najvećem broju slučajeva sastoje od mamca izrađenog od meke plastike ili silikona (najčešće u obliku ribice, gliste ili velikog crva sa repom u formi srpa), nataknutog na džig udicu sa nalivenom olovnom glavom. Svojom pojavom, pre oko četrdesetak godina, napravili su pravu malu revoluciju u smuđolovu na našim vodama. Ovoga puta reći ćemo nešto o tome kakve su to promene izazvali džigovi u varaličarenju smuđa i koje situacije rešavamo upotrebljavajući ih.
PRE PRVIH DŽIGOVA, koji su na naše prostore doneti iz Amerike, kod nas su se mogli kupiti jeftini kompleti ruskih mikrovaralica – mormiški. Po svojim karakteristikama, mormiške su džigovi, jer imaju udice sa ulivenim olovnim otežanjem. Osmišljene su i korišćene mnogo pre svog američkog pandana, ali su veoma male i služile su za lov bandara i drugih nevelikih grabljivica, a sa dodatkom crva ili male gliste na udici i za pecanje bele ribe. Uglavnom su se upotrebljavale za ribolov kroz otvore u ledu, tj. tako da vertikalno poskakuju iznad dna. Ta varalica je bila lovna u situaciji za koju je namenjena i verovatno nije postojala potreba da se prednost njene konstrukcije iskoristi na druge načine, tj. da se napravi isto to, samo veće i predviđeno za lov većih grabljivica. Džigu je slična ruska čiburaška, koja se sastoji od ribolike varalice, najčešće nalik glavoču, tj. pešu, napravljene od sunđera, dvokrake udice i olovnog utega koji je sa udicom spojen labavom vezom, najčešće preko alkice o kakvu se kače trokrake na varalicama. Ipak, džigovi kakve danas masovno koristimo su nam bez sumnje stigli iz SAD i nije trebalo mnogo vremena da postanu varalice koje se najviše koriste na našim vodama.
DVA NAJPOZNATIJA OBLIKA varalica za lov smuđa su riboliki i crvoliki. Riboliki ima repić sa spojlerom (»repnom pečurkom«) koji vibrira prilikom povlačenja i poznat je pod nazivom šed (eng. »shad«). Crvoliki ima radni deo u obliku srpa, koji se prilikom povlačenja deformiše, stvara otpor i izaziva vibraciju više frekvencije. Ime najpoznatije varalice tog tipa je Grub Tail, ali se na našim prostorima odomaćio naziv »tvister«, prema delu imena proizvođača pomenutog modela, firme Mister Twister. Postoji bezbroj konstrukcija i kombinacija dva osnovna modela i svi su manje-više lovni u nekim situacijama... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 430-)