Praktično u samom centru Beograda ribolovci su odavno pronašli nekoliko svojih oaza, u kojima ih ima manje ili više preko cele godine. Kod samog Brankovog mosta se najbolje peca u zimskim mesecima, kada se riba tu najmasovnije grupiše, ali to mesto ume da obraduje i tokom najtoplijeg perioda
Beogradsko pristanište, koje se nalazi na desnoj obali Save, nizvodno od Brankovog mosta, privlači tokom velikog dela sezone brojne ljubitelje pecanja, pre svega one koji hvataju belu ribu na plovak ili dubinku, kao i lovce na grabljivice (smuđa, bucova i soma). Glavni razlozi za to su blizina najstrožeg centra prestonice, dostupnost brojnim linijama gradskog saobraćaja (tramvajskim i autobuskim), uređena obala, ali i relativno raznovrstan riblji fond (istina sa veoma malim udelom kapitalaca ma koje vrste), za koji treba zahvaliti prirodnim uslovima, ali i činjenici da je zbog velike frekventnosti ovaj deo pošteđen bar težih oblika krivolova (strujarenja i nelegalnog postavljanja stajaćih i samolovnih mrežarskih alata). Uz to, dvadesetak metara dug potes nizvodno od samog mosta je jedan od većih zimovnika bele ribe na užem gradskom području, pa u njemu tokom hladnijeg dela godine nije lako naći mesto kada riba iole radi, ali dosta kolega ima i u ovom periodu, čak i kada se riba sasvim prosečno javlja, kao što je bio slučaj tokom dva izlaska dvočlane redakcijske ekipe.
Ribolov na ovom mestu nije skoro nimalo zahtevan, pošto se peca na vrlo maloj daljini (od same obale pa do najviše desetak metara od nje), ali nije ni najjednostavniji, jer se ribolovac nalazi na nekoliko metara iznad vode (zavisno od vodostaja), što nalaže upotrebu štapa sa mašinicom i donosi problem kada treba izvaditi iole veću ribu. U nastavku ovog teksta daćemo neke osnovne napomene za pecanje na toj lokaciji, koje su primenljive i na svim drugim sličnim pozicijama.
OVDE SE NA PRIRODNE mamce bela riba najviše peca na plovak (uglavnom klasičnim teleskopima od oko 3 m ili kratkim bolonjezima (do 4 m), a manje klasičnom lakom dubinkom, dok za sada malo ko primenjuje fider tehniku, iako je naša proba pokazala da je ona sasvim zadovoljavajuće efikasna.
Dužina štapa »kod Branka« nije ključna, budući da se mogu (i za pecanje sa hranilicom i za plovak ili klasičnu dubinku) koristiti i oni od samo 2,1 m. Važno je, ako želimo da lovimo na fider, samo to da vrh nije suviše krut (neosetljiv), a da je štap pri tom dovoljno snažan da njime ribu, koja može težiti i nekoliko stotina grama, možemo da podignemo iz vode nekoliko metara i da je prebacimo preko ograde. Ako želite da ovde koristite pravi fider štap, svaki snažniji MH (medium-heavy/srednje-teški) štap ili realno deklarisani H (heavy) štap, sa težinom bacanja u rasponu od 80 do 120 g i vrhom u rasponu snage od 28 do 56 g (1-2 oz) biće odgovarajući... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 430-)