Pravilo da u ribolovu nema pravila potvrdilo se i početkom ove jeseni, na više voda u okolini Beograda, na kojima je naš saradnik u više izlazaka uspešno testirao novi pristup lovu šarana i babuške i veoma često odlično prolazio
Prethodne dve godine, u oktobru sam svoje ribolovačke snove sanjao daleko od svog (Pančevačkog) rita. Ove godine, međutim, život je hteo da jesen provedem baš na tom meni dobro znanom terenu. Miholjsko leto je odgrejalo u svoj svojoj lepoti i raskoši, samo s malo kiše na početku i nekoliko dana košave nakon toga, pa je ponovno ispitivanje omiljenih voda i zagonetki koje one kriju najvećim delom proteklo u maltene idealnim uslovima.
OTPRILIKE NEKAKO NA SAMOM POČETKU ovog niza oktobarskih ribolovnih izlazaka, za kafanskim stolom jedne lokalne birtije, uz »zidarsko« pivo, prijatelj mi dade recept za jedan specifičan šaranski »spod«, koji bi trebalo da je efikasan u ovom periodu kada se plitki kanali i bare polako hlade i bistre, a riba u njima nije previše zainteresovana za kuvani kukuruz, pa joj valja ponuditi nešto laganije i suptilnije, tj. razno sitnije kuvano zrnevlje. Ja sam ranije kuvanom kukuruzu dodavao šećerac, dok nisam shvatio da je to totalno kontraproduktivno jer privuče cverglane, kojih se posle čovek nikako ne može rešiti. Instrukcije su bile jasne i nedvosmislene.
VEĆ SLEDEĆEG DANA BACIO sam se na kuvanje te za mene nove primame u kotliću i posle nekoliko sati rada imao sam pripremljenu mešavinu raznog zrnevlja kojom ću u narednom periodu prihranjivati ribu, dolazeći potom na odabrana mesta da vidim kako reaguje. To iščekivanje trenutka pecanja je nešto što mogu razumeti samo ribolovci, kao i muke, nekad slatke a nekada baš i ne, oko izbora mesta. Ispostavilo se da je negde bilo mnogo trave, koju je trebalo čistiti, a na pojedinim kanalima od kojih sam imao najveća očekivanja vodostaj je bio suviše nizak i nije bilo uslova za normalan ribolov.
ZAVISNO OD TERENA I OČEKIVANE RIBE, pecao sam na pecaljke ili tele meč štapove. Plovci su bili od trske ili guščijeg pera, moje izrade i nosivosti 2 grama, dok sam ostale elemente sistema birao shodno tome kolikoj sam se ribi nadao. Tamo gde sam očekivao sitniju, osnovni najlon bio je debljine 0,20 mm, predvez prečnika 0,16 mm, a kovana udica veličine 12; za krupniju sam na najlon promera 0,23 mm direktno vezivao kovanice veličine 10, ne koristeći predvez.
NA SVAKOM MESTU, PRE PRVOG titraja plovka, bilo je mnogo preispitivanja. Jedno od najvećih bilo je koji mamac ponuditi ribi, pa sam uvek nosio sve što sam makar i pomislio da bi ribi moglo biti interesantno. Moralo se stalno eksperimentisati, a nekada i kombinovati. Dešavalo se, primera radi, da se na... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov 623-)