Pirka je u Jadranu vrlo brojna, ali je jedan od njegovih stanovnika koji su većini specijalista za morski ribolov gotovo sasvim nezanimljivi, pre svega zato što joj je prosečna lovna veličina mala u poređenju s mnogim drugim vrstama. No ta za svoju veličinu veoma snažna riba ljubiteljima ultralakog varaličarenja može pružiti istinsko uživanje
U poslednje tri godine me je prijatelj Preža, s kojim često idem u ribolov širom Srbije, povremeno nagovarao da mu se pridružim kada se van turističke sezone zaputi u Boku Kotorsku na par dana kako bi mini-odmor iskombinovao s ribolovom. Pritom mu je glavni argument bio taj da ću se s obzirom na svoju sklonost ka ultralakom varaličarenju skoro sigurno nauživati, jer nedaleko od Orahovca (naselja nekoliko kilometara udaljenog od Kotora) u priobalju ima mnogo pirki, koje on iz kajaka redovno uspešno lovi, najčešće na 4 do 6 cm duge voblere. Početkom novembra konačno su se kockice složile tako da sam mogao da mu se pridružim i nekoliko dana posle izlaska prošlog broja Ribolova nas dvojica smo kajacima krenuli u potragu za pirkama.
PREDRAG JE I OVOG PUTA FORSIRAO voblere i lepo se napecao na njih, a ja sam rešio da najpre probam s malim silikoncima ne bih li proverio utemeljenost brojnih priča o tome kako se na njih ta riba izuzetno dobro lovi, a i da bismo imali osnov za poređenje efikasnosti te dve vrste veštačkih mamaca. Zato sam najpre uz obalu odveslao nekoliko stotina metara od Orahovca ka Risnu, pa na kopču na kraju fluorokarbonskog predveza okačio džig udicu VMC 9147, veličine 4, s nalivenom okruglom olovnom glavom težine 5 g, na kojoj je od prethodne večeri (kada smo iz kajaka pod svetlošću modernog »ferala« lovili šnjureve) bio šedić Keitech Easy Shiner od 5 cm, s maslinastim leđima i belim stomakom.
Zabacio sam i pustio džig da potone do dna, na dubinu od oko 3 m. Maltene čim sam ga pokrenuo, imao sam odsečan udarac, ali momentalno data kontra otišla je u prazno, pa sam nastavio s vođenjem. U tom zabačaju više nije bilo napada, a kada sam izvadio varalicu iz mora, video sam i zašto – izuzetno mekana guma od koje je Easy Shiner napravljen nije izdržala prvi kontakt s oštrim zubićima i repne papučice više nije bilo. Shvatio sam istog trenutka da bi nastavak pecanja na tu varalicu bio besmisleno bacanje para, jer bi kidanja repova bila vrlo učestala, pa sam na istu udicu odmah natakao jednog od poslednjih šedića od industrijskog silikona koje sam pre mnogo godina dobio od svog prijatelja Dragana Radojevića, jednog od pionira u pravljenju takvih varalica kod nas (koji se time bavio još početkom osamdesetih godina prošlog veka). Taj materijal mnogo je tvrđi i žilaviji od svih vrsta meke gume koje se danas koriste, a kada je koren repa dovoljno tanak, varalice rade i pri sasvim sporom vođenju. To je bio pun pogodak jer sam već u sledećem zabačaju imao lepu pirku, tešku možda i dvestotinak grama, koja se energično borila.
NAKON ŠTO SAM U SVAKOM OD narednih 4-5 zabačaja imao bar jedan udarac (nekad dok je varalica mirovala na dnu, a nekad pri laganom skokovitom vođenju tik iznad njega) i uhvatio još dve pirke, rekao sam sebi da izgleda da nisam pogrešio što sam posle više od 20 godina ponovo došao u Boku.
A tada sam odlučio da probam da još intenziviram doživljaj, pa sam na ranije napravljenu bočnu petlju na predvezu (pedesetak centimetara iznad kraja sistema) dodao 10 cm dug bočni predvez, takođe od fluorokarbona prečnika 0,235 mm, s udicom VMC Cheboo Lock veličine 6, bez ikakvog otežanja, na koju sam okačio šedića Formax Attack Shaker od 5 cm, s belim stomakom i leđima obilato posutim raznobojnim šljokicama. Ta kombinacija varalica donela mi je u narednih dvadesetak zabačaja veliki broj udaraca i nekoliko puta po dve ulovljene pirke istovremeno. Isprva su se ti »dupli ulovi« dešavali spontano, ali sam ubrzo shvatio da mogu i ciljano da ih ostvarujem... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)