Forsiranje srednjeg sloja

Prem­da mu na ru­ku ni­su išli ni hi­dro­lo­ški uslo­vi ni­ti vre­men­ske pri­li­ke, a uz to ni ri­ba ni­je bi­la na­ro­či­to ras­po­lo­že­na za je­lo, is­ku­sni va­ra­li­čar us­peo je da iz­vu­če mak­si­mum iz dvo­dnev­nog bo­rav­ka na Du­na­vu kod Kla­do­va i ode ku­ći za­do­vo­ljan onim što je do­ži­veo

No­vem­bar je vo­ble­ra­ši­ma iza­zo­van me­sec na re­ka­ma jer o to­me da li će lo­vi­ti smu­đa, štu­ku, bu­co­va, pa mo­žda i so­ma, od­lu­ču­ju broj­ni fak­to­ri. Ke­de­ri se sa po­vr­ši­ne vo­de po­la­ko po­vla­če u du­bi­nu, do ko­je ne­ret­ko vo­ble­ri­ma i ne mo­že­mo do­pre­ti. Klju­čan fak­tor za us­pe­šan lov je za­to ne­sum­nji­vo tem­pe­ra­tu­ra vo­de: što je ona ni­ža, vo­ble­ra­ši­ma su šan­se ma­nje, ma­da to ne zna­či da ne­sta­ju. Sve dok tem­pe­ra­tu­ra vo­de ne pad­ne is­pod 10 ste­pe­ni, uslo­vi su sa­svim do­bri. To is­ti­če­mo za­to što mno­gi va­ra­li­ča­ri pre­sta­ju sa ba­ca­njem vo­ble­ra već u ok­to­bru, da­kle pre vre­me­na.

Po­red tem­pe­ra­tu­re vo­de, va­žni su u no­vem­bru i njen pro­tok i bi­stri­na. Pod­ra­zu­me­va se da vo­ble­ri­sa­nju u ovom me­se­cu po­go­du­ju to­pli­ji da­ni, bez ve­tra ili sa sa­svim sla­bom ko­ša­vom. Mno­ge od ovih fak­to­ra do­zna­je­mo, me­đu­tim, tek ka­da iza­đe­mo na vo­du, pa je sva­ko pe­ca­nje na vo­ble­re sa­da mno­go ve­ći eks­pe­ri­ment no što bi bi­lo sa­mo me­sec da­na ra­ni­je.

NA DU­NAV U KLA­DO­VU STI­GAO SAM u su­bo­tu 9. no­vem­bra to­kom pre­po­dne­va, i od­mah iza­šao »na vo­du«, od­no­sno na po­zna­ti kej is­pod bra­ne: ob­ra­do­vao me je sun­čan i to­pao dan sa sla­bom ko­ša­vom, a one­ra­spo­lo­žio ni­zak vo­do­staj re­ke i nje­na iz­ra­zi­ta, zim­ska bi­stri­na. Ras­po­lo­že­nje mi je ubr­zo po­di­gao pr­vi ra­ub sit­ni­jeg bu­co­va uz oba­lu: »Do­bro je, ke­de­ri su još na po­vr­ši­ni!«. Ubr­zo i dru­gi, tre­ći... Svi u sa­moj oba­li, bu­co­vi sit­ni­ji.

Svi po­ku­ša­ji da ih pre­va­rim na ma­nje vo­ble­re i stri­me­re ni­su, me­đu­tim, da­li ni­ka­kav re­zul­tat. Sun­ce i pre­bi­stra vo­da, kao i obi­lje sa­svim sit­nih ka­u­gle­ra, ni­su se mo­gli »po­be­di­ti« ni naj­ta­njim pred­ve­zi­ma ni naj­lov­ni­jim vo­ble­ri­ma.

ME­NJAM ZA­TO TAK­TI­KU I PRE­LA­ZIM NA DA­LE­KE za­ba­ča­je u ras­cep stru­ja, gde se u je­sen če­sto gru­pi­šu bu­co­vi u sred­njem slo­ju, i za­to me­sto vo­ble­ra sta­vljam sit­ni­ju gla­vi­nja­ru. Ova pro­me­na do­no­si mi bu­co­ve, ko­je sam na isti na­čin lo­vio i pr­vog i dru­gog da­na ri­bo­lo­va, 10. no­vem­bra. Bu­cov se ja­vljao u krat­kim cu­go­vi­ma, oči­to gru­pi­san u ja­ti­ma sa ma­njim pri­mer­ci­ma, te­ži­ne od 500 do 700 gra­ma. Svi mo­ji po­ku­ša­ji da na­đem krup­ni­je je­din­ke, na pri­mer pu­šta­njem gla­vi­nja­re da još du­blje to­ne ili pre­tra­gom du­bo­ko­ro­ne­ćim vo­ble­ri­ma, osta­li su bez uspe­ha.

U NO­VEM­BRU, SRE­ĆOM, BR­ZO PA­DA mrak, pa je la­ko po­sle lo­va bu­co­va do­če­ka­ti i lov smu­đa vo­ble­ri­ma. To­kom po­tra­ge za bu­co­vi­ma sreo sam na ke­ju dvo­ji­cu blin­ke­ra­ša ko­ji su lo­vi­li še­do­vi­ma i jed­nog du­bin­ka­ša ko­ji je na do­brom me­stu za­ba­cio tri šta­pa sa iz­vr­snim, ve­o­ma ži­vim sit­nim bo­dor­ka­ma. Na­ža­lost, svi su bi­li bez udar­ca. Ova in­for­ma­ci­ja, me­đu­tim, mo­gla se dvo­stru­ko tu­ma­či­ti: ili da smuđ ne ra­di uop­šte, ili da je u sred­njem slo­ju vo­de. Ve­ro­vao sam u dru­go i od 16,30 za­ba­ci­vao vo­ble­re sred­nje­ron­ce, ali se u mrak ko­ša­va po­ja­ča­la. In­di­ka­tiv­no je da sam u tom tre­nut­ku bio je­di­ni pre­o­sta­li ri­bo­lo­vac na či­ta­vom ke­ju... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)