I kada je mladice u Drini bilo neuporedivo više nego danas, važila je za »ribu od hiljadu zabačaja«, koju redovno love samo najveštiji i najuporniji varaličari. Sada, međutim, ulov nije zagarantovan ni najvećim majstorima. Zašto je tako i šta sada raditi da bi se uhvatila kraljica salmonida otkriva jedan od najboljih poznavalaca srednjeg toka Drine i po mišljenju mnogih najbolji mladičar Balkana.
Pozna jesen i zima su oduvek predstavljali pravo vreme za pecanje mladice. U većini evropskih zemalja to je i jedini period kada je dozvoljeno hvatati ovu plemenitu ribu. Nažalost, usled noćnog krivolova, izlov mladice na Drini traje skoro cele godine, a pogotovo je intenzivan u najtoplijim letnjim mesecima. Kormorani, razna trovanja, grebanje (grabuljanje), vađenje šljunka, stacionarne mreže, zmajevi (mrežice koje krivolovci bacaju pomoću štapova za pecanje) itd. ugrožavaju riblji fond reke već pune dve decenije, tako da je on u velikoj meri uništen i verovatno se nalazi na istorijskom minimumu. Svaki ribolov, pa tako i mladičarski, postao je težak i neproduktivan.
IPAK, DRINA JE I DALJE naša najtrofejnija planinska reka, o čemu svedoče povremeni ulovi velikih riba. Iako se štošta promenilo na vodi i oko nje, u lovu mladice još važe ista pravila kao nekad. Naime, u najhladnijem delu godine mladicu treba tražiti u dubokim virovima, tj. na svim mestima gde zimuje bela riba. Po pravilu, ti potesi obiluju sprudovima i raznim podvodnim preprekama, koji ovom vrhunskom predatoru olakšavaju prikradanje jatima skobalja, plotica ili druge ribe. Dakle, sve se odvija na dnu reke, daleko od ljudskih očiju i radoznalih pogleda. Mladičari sa dužim stažom dobro poznaju sve terene, a u okviru njih i pozicije gde riba najčešće udara.
ZIME SU U POSLEDNJE VREME izuzetno blage, a usled izgradnje višegradske akumulacije voda je bistrija nego ikad. Dno se ponekad može videti i na dubinama od preko pet metara. To dodatno otežava ribolov... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 341-)