Istorijski minimum?!

I ka­da je mla­di­ce u Dri­ni bi­lo ne­u­po­re­di­vo vi­še ne­go da­nas, va­ži­la je za »ri­bu od hi­lja­du za­ba­ča­ja«, ko­ju re­dov­no lo­ve sa­mo naj­ve­šti­ji i naj­u­por­ni­ji va­ra­li­ča­ri. Sa­da, me­đu­tim, ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. Za­što je ta­ko i šta sa­da ra­di­ti da bi­ se uhva­ti­la kra­lji­ca sal­mo­ni­da ot­kri­va je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca sred­njeg to­ka Dri­ne i po mišljenju mno­gi­h naj­bo­lji mla­di­čar Bal­ka­na.

Po­zna je­sen i zi­ma su od­u­vek pred­sta­vlja­li pra­vo vre­me za pe­ca­nje mla­di­ce. U ve­ći­ni evrop­skih ze­ma­lja to je i je­di­ni pe­riod ka­da je do­zvo­lje­no hva­ta­ti ovu ple­me­ni­tu ri­bu. Na­ža­lost, usled noć­nog kri­vo­lo­va, iz­lov mla­di­ce na Dri­ni tra­je sko­ro ce­le go­di­ne, a po­go­to­vo je in­ten­zi­van u naj­to­pli­jim let­njim me­se­ci­ma. Kor­mo­ra­ni, ra­zna tro­va­nja, gre­ba­nje (gra­bu­lja­nje), va­đe­nje šljun­ka, sta­ci­o­nar­ne mre­že, zma­je­vi (mre­ži­ce ko­je kri­vo­lov­ci ba­ca­ju po­mo­ću šta­po­va za pe­ca­nje) itd. ugro­ža­va­ju ri­blji fond re­ke već pu­ne dve de­ce­ni­je, ta­ko da je on u ve­li­koj me­ri uni­šten i ve­ro­vat­no se na­la­zi na isto­rij­skom mi­ni­mu­mu. Sva­ki ri­bo­lov, pa ta­ko i mla­di­čar­ski, po­stao je te­žak i ne­pro­duk­ti­van.

IPAK, DRI­NA JE I DA­LJE na­ša naj­tro­fej­ni­ja pla­nin­ska re­ka, o če­mu sve­do­če po­vre­me­ni ulo­vi ve­li­kih ri­ba. Iako se što­šta pro­me­ni­lo na vo­di i oko nje, u lo­vu mla­di­ce još va­že ista pra­vi­la kao ne­kad. Na­i­me, u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne mla­di­cu tre­ba tra­ži­ti u du­bo­kim vi­ro­vi­ma, tj. na svim me­sti­ma gde zi­mu­je be­la ri­ba. Po pra­vi­lu, ti po­te­si obi­lu­ju spru­do­vi­ma i ra­znim pod­vod­nim pre­pre­ka­ma, ko­ji ovom vr­hun­skom pre­da­to­ru olak­ša­va­ju pri­kra­da­nje ja­ti­ma sko­ba­lja, plo­ti­ca ili dru­ge ri­be. Da­kle, sve se od­vi­ja na dnu re­ke, da­le­ko od ljud­skih oči­ju i ra­do­zna­lih po­gle­da. Mla­di­ča­ri sa du­žim sta­žom do­bro po­zna­ju sve te­re­ne, a u okvi­ru njih i po­zi­ci­je gde ri­ba naj­če­šće uda­ra.

ZI­ME SU U PO­SLED­NJE VRE­ME iz­u­zet­no bla­ge, a usled iz­grad­nje vi­še­grad­ske aku­mu­la­ci­je vo­da je bi­stri­ja ne­go ikad. Dno se po­ne­kad mo­že vi­de­ti i na du­bi­na­ma od pre­ko pet me­ta­ra. To do­dat­no ote­ža­va ri­bo­lov... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 341-)