Iako su ribice od silikona odavno poznate našim ribolovcima i dokazano efikasne, a njihova izrada nije preterano zahtevna, nema mnogo ribolovaca koji ih prave za svoje potrebe. Glavni razlog je bez sumnje to što većina upućenih ljubomorno čuva kao veliku tajnu postupak pravljenja modli za izlivanje, koji zapravo uopšte nije komplikovan
Hobistički pristup izradi varalica od silikona podrazumeva proizvodnju malih količina za sopstvene potrebe, što nam olakšava nabavku materijala za pravljenje kalupa i samih veštačkih mamaca, te omogućava primenu najjednostavnijeg načina livenja. Izrada kalupa i livenje su manje kreativne aktivnosti od konstruisanja i izrade modela, ali nam i one omogućavaju da se umetnički izrazimo, naročito prilikom finalizacije kalupa graviranjem ili bojenja varalice.
POSTUPAK PRAVLJENJA kalupa se odvija u nekoliko faza, od kojih je prva izrada kutije za izlivanje kalupa. Dimenzije kutije se određuju na osnovu veličine modela, od kog treba da bude šira i duža za najmanje dva centimetra, a u zavisnosti od materijala od kojeg se izliva kalup, kutija će biti dublja ili plića. Ako se kalup pravi od običnog alabaster gipsa, mora biti jači zbog loših mehaničkih osobina ovog materijala, što znači da kutija u koju ćemo ga izliti mora biti duboka bar 70 mm (za svaku stranu kalupa po 35 mm). Izdržljiviji kalupi (u kakvima se može izliti više stotina varalica), pravljeni od jačih materijala, kao što su zubarski gips ili razne vrste smola, mogu biti nešto tanji. Kutija za izlivanje kalupa se pravi od materijala koji ne upijaju vodu, kao što su pleksiglas ili stirodur, ali ona može biti i od debljeg kartona, ako ćemo u njoj napraviti samo jedan kalup. Stranice kutije za kalup se spajaju lepljivom trakom, pri čemu moramo vodi računa da nakon formiranja kutije ne ostanu šupljine kroz koje gips može da iscuri.
DRUGU FAZU izrade predstavlja pravljenje jedne strane kalupa. Kutija se sa unutrašnje strane premazuje odvajačem (tovatnom mašću), kao i model, da bi se nakon stvrdnjavanja sve lako odvojilo od gipsa. Gips se dovodi u tečno stanje mešanjem sa vodom i potom se uliva do polovine visine kutije. Zbog brzine stvrdnjavanja gipsa, od tog trenutka treba raditi brzo i precizno. Kutiju moramo par puta blago kucnuti o podlogu, da isplivaju mehurići vazduha, i nakon što poravnamo površinu komadom kartona ravno isečenim za tu svrhu, utiskujemo model u gips.
Model uranjamo u gips do polovine debljine, pri tom vodeći računa da bude postavljen po sredini kutije, na jednakoj udaljenosti od svih stranica. Zbog žitkosti gipsa, moguće su korekcije dok ne počne stvrdnjavanje, nakon čega više nema pomeranja dok se kalup ne stvrdne u potpunosti. Nakon pola sata, selotejp kojim su obmotane stranice isecamo skalpelom i kutiju otvaramo. Kalup treba ostaviti na toplom (ne vrelom) mestu i sačekati koliko je potrebno (nekad i dva-tri dana) da se potpuno osuši. Ako se on pravi od zubarskog gipsa ili smole, spreman je za dalju obradu već nakon nekoliko časova. Kad kalup potpuno očvrsne, treba pažljivo odvojiti model a površinu poravnati šmirglom. Ukoliko je sve precizno urađeno, otisak modela je jednak jednoj polovini njegove širine. Sledeći potez je izrada fiksirnih baza koje omogućavaju precizno naleganje za obe strane kalupa. One mogu biti kupasto urezane u površinu kalupa ili usečene na njegovu ivicu. Oba načina su dobra i obezbeđuju precizno naleganje. Ako je kalup namenjen za izradu varalice brizganjem, neophodno je napraviti ulivni kanal na široj strani (kod usta, ako je reč o ribici) i odušak na tanjoj strani (na spojleru šeda, odnosno na kraju repa tvistera)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 432-)